Ko sam / O čemu - Bohdana Matijaš

KO SAM

* * *
ko sam mnogo-mnogo puta pitaću ko sam voda u pustinji trava
pustinjski cvetak talasi mora morska zvdezda drvo s proleća
jabuka u cvetu jasmin mirisni i beo cvet irisa
plav kao nebo pesak pod nogama mnogo puta ću pitati ko sam
i drvo u šumi i šuma četinara i puteljak međ drvećem i paperje
što raste sa severne strane na panju zalomljen tračak
svetla ustalasana voda u sjaju sunca i meseca devojka
lakog koraka i s lavom uz bok pogleda bespomoćnog
i blagog uz osmeh nežni a ponekad i malo opor kantarion
bokvica kamilica nešto što ne boli nešto što
beru da ublaži bol zaustavi krv izbriše suze
lak dodir čela i lica ko sam upitaću poverljivo
reći ćeš najmanja od malenih tiha među tihim sestrama kao voda
prozirna a možda i brat

O ČEMU

* * *
o čemu bi se možda moglo razgovarati o čemu tako mnogo
govoriti iz dana u dan tako ubedljivo i lako kao brati sa
grane zrele jabuke pružati tebi najlepše i smejati se
o čemu se tako mnogo može govoriti sa osmehom i tiho kao
dete kao jedna iz malih sakrivši lice rukama a one
izgledaju tako prozirne i još manje nego što jesu
o kiši koja tek počinje da pada o dugi na nebu
o drveću i o životinjama o mekoj travi i o suncu
o zvezdama koje su sve lepša od lepše za jezera i ribe
o pesku i o tišini o glasu tako lepom kao najlepša
zemlja i o zemlji po kojoj bi da hodam tako daleko da ugledam
svetlost o svemu tako jednostavnom i tako stvarnom a tada da ućutim
samo na kratko samo zbog toga da u jednom trenu
osmehujući se krajičcima očiju kažem a još ne znam zašto ali
jako želim da ti ispričam kako cepam breskve pa tako malo
da se izvučem iz svega što ću ispričati reći kao dete srećno
ali vidiš koliko je radosti u svetu kada govoriš tako
jednostavno tako neposredno tako čisto