PREVENCIJA INFEKCIJE

Mikrobiom kože čini kompleksna zajednica mikroorganizama koji žive na njenoj površini. Ovi mikroorganizmi, ipak, igraju važnu ulogu.

Upotreba dezinfekcionih sredstava, naročito ruku i površina, postala je svakodnevica, posebno nakon pandemije COVID-19.

mikrobiom kože

Iako ova praksa ima jasne prednosti u prevenciji infekcija, postavlja se pitanje da li prekomerna i dugotrajna upotreba dezinfekcionih sredstava može narušiti prirodni mikrobiom kože i tako uticati na zdravlje.

Šta je mikrobiom kože?

Mikrobiom kože čini kompleksna zajednica mikroorganizama (bakterije, gljivice, virusi) koji žive na površini kože. Ovi mikroorganizmi igraju važnu ulogu u:

  • Štitenju od patogena,
  • Održavanju pH ravnoteže,
  • Regulaciji imunog sistema,
  • Regeneraciji kože.

Zdrava koža ima uravnotežen mikrobiom koji deluje kao prirodna barijera protiv štetnih uticaja iz spoljne sredine.

Kako dezinfekciona sredstva utiču na mikrobiom kože?

  1. Neselektivno uništavanje mikroorganizama
    • Većina dezinfekcionih sredstava, poput alkohola i hlornih jedinjenja, deluje neselektivno i uništava kako štetne, tako i korisne mikroorganizme.
    • To može dovesti do disbalansa mikrobioma, poznatog kao disbioza.
  2. Povećana osetljivost kože
    • Disbioza može narušiti zaštitnu funkciju kože, povećavajući rizik od iritacija, alergijskih reakcija i infekcija.
    • Koža postaje suvlja, sklona crvenilu i perutanju.
  3. Promene u sastavu mikrobioma
    • Dugotrajna dezinfekcija može favorizovati preživljavanje određenih, potencijalno patogenih bakterija, dok korisne vrste opadaju.
    • Narušena raznovrsnost mikrobioma povezuje se s kožnim stanjima kao što su dermatitis, ekcem i akne.

Ko je najugroženiji?

  • Zdravstveni radnici: zbog česte i obavezne upotrebe sredstava za dezinfekciju.
  • Osobe sa osetljivom kožom: sklonije su oštećenjima barijere i narušavanju mikrobioma.
  • Deca: njihov mikrobiom je u razvoju i osetljiviji na spoljne uticaje.

Moguća rešenja i preporuke

  • Umerena i ciljano korišćenje dezinfekcionih sredstava: koristiti ih kada je zaista neophodno.
  • Preferiranje blagih sapuna i sredstava bez agresivnih hemikalija.
  • Hidratacija kože nakon dezinfekcije: kreme koje čuvaju hidrolipidni sloj pomažu u oporavku mikrobioma.
  • Korišćenje probiotske kozmetike: proizvodi koji sadržavaju korisne bakterije ili prebiotike mogu pomoći u obnavljanju mikrobioma.

Zaključak

Iako su dezinfekciona sredstva ključna za sprečavanje širenja infekcija, njihova prekomerna upotreba može narušiti prirodnu ravnotežu mikrobioma kože. To može dovesti do raznih problema sa kožom, smanjene otpornosti i povećane osetljivosti.

Važno je naći balans između higijene i očuvanja prirodnih obrambenih mehanizama kože, uz primenu blaže kozmetike i odgovarajuće nege.