Polje suncokreta

Sunčev odsjaj nad zelenim lugom plamti.
Sja šuma. Lagano kruni se dan…
Ovakvu večer jednu davnu pamtim,
i često mi se ona vrati u san…

Prve su zvezde nad borovima cvale,
među smrekama ćutale su vrane,
maćuhica roj tek je počeo da cveta,
u gnezdima svojim gugutke pospale,
alatast hermelin išao je skladom…
Pun mesec nad lugom. Ko da će da plane
zlatilo se polje snenih suncokreta,
nad njima strašilo bdi ko čoban nad stadom,
na šeširu njegovom mali sivi ćuk.
Vetar bruji gorom, u dolini muk…

Starim putem idem, za mnom mokrih šapa
zastajkuje usput crni pulin Čapa,
mirišu jagoda divljih guste vreže,
mesec bele konje u svoje čeze preže.

Latice divlje ruže popadale su po živici,
lasica sjajnooka po košenoj livadi šeta,
svetla zvezdana noć na slab lov joj sluti
svetiljke svoje popalili oko stogova svici…
Ćuk tamni lug motri. Staro strašilo ćuti,
zaspalo je zadnjim snom večeras polje suncokreta…