PREDSKAZANJA SVETIH PROROKA

U starozavetnom periodu mnogi proroci govorili su o budućem dolasku Spasitelja u svet – o Hristovom vaskrsenju.

Pripovedali su o cilju Njegovog služenja, o predstojećoj izdaji Hrista od strane jednog učenika i duhovnim vođama Izrailja, o suđenju nad Spasiteljem, Njegovim stradanjima i raspeću. Između ostalih, predskazane behu i reči o tome da zemaljsko služenje Gospoda treba da se okonča Njegovim vaskrsenjem iz mrtvih.

o vaskrsenju

Od ovih predskazanja, dva je izrekao prorok Osija, koji je živeo u VIII veku pre Rođenja Hristovog. Tako, u jednom od njih, govoreći o budućem obnavljanju Izrailja, prorok Osija je izneo sledeće prikriveno proroštvo o vaskrsenju Hristovom: „Hodite da se vratimo Gospodu, jer On razdra, i isceliće naše rane i previće nas. Povratiće nam život do dva dana, treći dan podignuće nas i živećemo pred Njim” (Os. 6, 1–2). U ovim prorokovim rečima naročito je važno upućivanje na dva dana očekivanja i vaskrsenje iz mrtvih u treći dan. Upravo toliko vremena proveo je u grobu Isus Hristos pre nego što je vaskrsao. Međutim, kod ovog proroštva postoji još jedan smisao. Ono govori ljudima o njihovom sopstvenom vaskrsenju, samo ako poveruju u Hrista i tada će, po rečima proroka, živeti „pred licem Njegovim”.

Drugo Osijino proroštvo o Vaskrsenju Spasitelja postalo je jedno od glavnih u hrišćanskoj Crkvi. To su poznate reči, koje je mnogo kasnije ponovio i Sveti apostol Pavle: „Od groba ću ih izbaviti, od smrti ću ih sačuvati; gde je, smrti, pomor tvoj? Gde je, grobe, pogibelj tvoja? Kajanje će biti sakriveno od očiju mojih” (Os. 13, 14). Ovo proroštvo je čitava himna slavnom vaskrsenju Hristovom, pobedi Gospoda nad propadljivošću i smrću. U njemu je izražena vera Crkve u produženje čovekovog života posle njegove vidljive telesne smrti, a takođe nada u buduće sveopšte vaskrsenje.

Kao još jedno svetlo predskazanje javljaju se reči Svetog cara Davida. U jednom od svojih psalama on objavljuje: „Telo će se moje smiriti u uzdanju, jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu i nećeš dati da svetac Tvoj ugleda truljenje. Pokazaćeš mi put životni: obilje je radosti pred licem Tvojim, blaženstvo u desnici Tvojoj doveka” (Ps. 15, 9–11). U prvom delu ovog proroštva prikriveno se govori o prebivanju Gospoda u grobu.

Kao što je bilo predskazano od strane Svetog cara Davida, tako se sve i dogodilo: Gospod je sišao u ad, ali nije ostao tamo, već je poveo sa sobom pravednike, Njegovo telo nije istrulilo, već je vaskrslo, ukazavši samim tim „put života” svakom čoveku koji veruje u Njega. U drugom delu ovog odeljka govori se o istinskoj radosti za čoveka – da stane pred lice Božije, u čijoj je vlasti „blaženstvo u vekove”.

Prorok Isaija, koji je živeo u VII veku pre Rođenja Hristovog i koji je ostavio veliki broj predskazanja o Spasitelju očekivanom od naroda Izrailja, takođe je govorio o Njegovom Vaskrsenju.

„Gospodu bi volja da ga bije, i dade ga na muke; kada duša Njegova prinese žrtvu umilostivljenja, On ugleda potomstvo dugovečno, i volja Gospodnja se blagouspešno ispuni rukom Njegovom. Na podvig duše svoje On gledaše sa zadovoljstvom; kroz poznanje Njegovo – On, Pravednik, Sluga moj, opravda mnoge i grehe njihove ponese na sebe. Zato mu je udeo među velikima, i sa silnima deliće plen, zato što predade dušu svoju na smrt, i među zločince bi postavljen, iako ponese na sebi grehe mnogih i za prestupnike posta zastupnik” (Is. 53, 10–12).

U ovom velikom odeljku rečeno je o najvažnijim momentima Hristovog krsnog podviga. Glavna pažnja poklonjena je upravo vaskrsenju Gospoda („ugleda potomstvo dugovečno”), iskupiteljskom značenju ovog čuda („opravda mnoge i grehe njihove ponese na sebi”) i Njegovom budućem večnom carevanju („sa silnima deliće plen”).