UTICAJ VEŠTAČKOG OSVETLJENJA

Iako praktično i jeftino, neonsko svetlo nije neutralno za ljudsko zdravlje. Dugotrajna izloženost ovom tipu svetla može imati negativan uticaj.

Veštačko osvetljenje, posebno neonsko svetlo, deo je svakodnevice u savremenom životu. Prodavnice, supermarketi, kancelarije i tržni centri često koriste ovu vrstu osvetljenja zbog njegove efikasnosti i dugotrajnosti.

neonsko svetlo

Ipak, sve više istraživanja pokazuje da produžena izloženost neonskom svetlu može imati značajan uticaj na naše mentalno zdravlje, raspoloženje i nivo stresa.

Šta je neonsko svetlo?

  • Neonsko svetlo koristi gas pod niskim pritiskom (kao što su neon ili argon) unutar cevi koje emituju svetlost kada se električno pobude.

  • Ima specifičan hladni, plavičasto-beli spektar koji se razlikuje od prirodnog sunčevog svetla.

  • Vizuelno može delovati oštro i neprirodno, posebno u zatvorenim prostorima bez prozora.

Psihološki i fiziološki efekti izloženosti

1. Poremećaj cirkadijalnog ritma

  • Naše telo prirodno reaguje na svetlost i tamu (dan-noć ciklus).

  • Neonsko svetlo, naročito u večernjim satima, može zbuniti mozak, smanjujući proizvodnju melatonina (hormona sna), što vodi ka problemima sa spavanjem i narušenim raspoloženjem.

2. Povećan nivo stresa i anksioznosti

  • Hladan, plavi spektar svetlosti može izazvati pojačano lučenje kortizola (hormona stresa).

  • Ljudi često prijavljuju osećaj unutrašnje napetosti, razdražljivosti i umora nakon dugog boravka pod neonskim osvetljenjem.

3. Vizuelni zamor i glavobolje

  • Neonsko svetlo može treperiti (iako to često nije vidljivo golim okom), što kod nekih ljudi izaziva glavobolje, migrene i zamor očiju.

  • Konstantno treperenje i hladna boja svetla dodatno doprinose osećaju nelagode.

4. Uticaj na raspoloženje i produktivnost

  • Radna mesta sa pretežno neonskim svetlom često beleže veću učestalost osećaja depresije, anksioznosti i smanjene produktivnosti među zaposlenima.

  • U prodavnicama, neprijatno osvetljenje može uticati na kraće zadržavanje kupaca i slabiju spremnost na donošenje odluka.

Postojeća istraživanja

  • Studije pokazuju da ljudi bolje reaguju na svetlost koja imitira prirodni dnevni spektar (toplo belo ili žućkasto svetlo).

  • U eksperimentima gde je korišćeno hladno, plavičasto svetlo (slično neonskom), ispitanici su pokazivali povećanu srčanu frekvenciju, povećan nivo stresa i lošije rezultate u testovima emocionalnog balansa.

  • Studije u Japanu i Skandinaviji povezale su hroničnu izloženost veštačkom hladnom svetlu sa većim stopama sezonske afektivne depresije.

Moguće mere za ublažavanje negativnih efekata

  • Kombinovanje svetla: korišćenje prirodnog svetla gde god je moguće i postavljanje svetiljki sa toplijim spektrom.

  • Pauze na prirodnoj svetlosti: izlazak napolje tokom radnog dana, makar na nekoliko minuta.

  • Upotreba svetlosnih panela koji imitiraju sunčevu svetlost (full-spectrum lighting).

  • Regulacija intenziteta svetla: podešavanje jačine svetla prema delu dana.

  • Biljke i prirodni elementi u prostoru: dokazano ublažavaju negativne efekte neprirodnog svetla.

Zaključak

Neonsko svetlo, iako praktično i jeftino, nije neutralno za ljudsko zdravlje. Dugotrajna izloženost ovom tipu svetla može negativno uticati na mentalno stanje, nivo stresa, kvalitet sna i opšte blagostanje.

Uzimanje jednostavnih koraka ka balansu između veštačkog i prirodnog svetla može napraviti veliku razliku u očuvanju dobrog zdravlja.