Jelena Bodražić

 

Pismo iz Regensburga, najlepši grad Nemačke

 

Te 2006 godne udjoh kroz njegovu istočnu kapiju, Turm kako bi ovde rekli, i ostah svih šest godina da mu se divim, da ga volim i upijam sa svim njegovim mirisima koje jedan srednjovekovni grad može da vam pruži.

Pre mog dolaska u taj grad na televiziji sam slučajno videla jednu emisiju o gradu, o restoranima, različitim kuhinjama i bila potpuno fascinirana i ne sluteći da će moj sledeć ugovor mene ovde dovesti. Pa eto, tu sam još uvek.

Na latinskom jeziku Castra Regina, na italijanskom Ratisbona, njegovo je ime. Da li ćete se sa mnom složiti, ne znam, ali po mom mišljenju je najlepši grad u Nemačkoj. Osnovan od strane Marca Aurelija godine 179-e posle Hrista, kao rimski legionarski logor, kamp.

Od 2006 je zaštićen od strane Unesco-a.

Sada zamislite more turista koji se spuštaju od strane poznatog kamenog mosta pa do centra gde su na zidu ovekovečeni i David i Golijat, gde biciklima jure studenti iz svih pravaca, jer je i univerzitetski grad, gde vas omamljuje miris iz Wurst Kuechl, kako bi Bavarci rekli, gde se prave najbolje kobasice sa kiselim kupusom. Ili gde možete jesti poznate Dampf Nudel ili jednostavno preći kameni most, jedini tada gradjeni most u srednjem veku na Dunavu, i to u Regensburgu, most gradjen od 1135-1146 pod Ludvigom VII, koji već toliko godina odoleva naletima vetra, magle, vlage i koji će vas prevesti  na drugu stranu grada takozvani Stadt am Hof i odakle ćete se moći diviti kapiji i kuli i gledati baš kao u najlepšem kič filmu zalazak sunca dok ispijate epresso kod Italijana u Trattori-i na uglu.

No, ja bih vam od srca predložila lokal gde ostavljam moje misli pa me same posle opet pronadju i vrate u jedan period u kojem šetaju Cocteau, Godard, Bardo a to je hotel, cafe, Restoran – Orphee. Ako nikada niste popili kafu kod Maxima u Parisu, ili ručali u restoranu Da Contadino u Firenzi, onda slobodno dodjite u Orphee i prepustite se čarima francuske kulture u jelu i piću a opet znate da ste u Nemačkoj – Bavarskoj.

Regensburg ima oko 400 lokala. Mislim da turistima nije lako odlučiti se gde sesti i gde se opustiti uz zvuke Dunava.

Ulice su uske, stisnute popločane makadamom, lepe i kada izadjete na Dunav i prošetate se dokom, gde se  svaki dan  ukotvi veliki broj brodova, zaista se pitate da li ste  u nekom filmu gde ste vi Lady Marion, a vas dasa pored vas Max Manus, i naravno sedite na doku, mašete nogama i jedete Leb Kuchen, jedna vrsta kolača kao što smo mi pre imali medena srca, no Leb Kuchen se obično jede za Božiš, no sa markentiškom strategijom već ga imate u julu mesecu u prodavnicma. Ali on mora da se jede kada je hladno, kada skuvate čaj sa cimetom i kada izmedju dva zalogaja njega, vas vaš Max Manus sočno poljubi a vi izgubite tlo pod nogama ili vam krene šav na čarapi. Svejedno, kako vam drago.

A da ne pričamo o pivu i pivarama, i kada pukne proleće kada su svi vrtovi piva puni, prepuni i gde sebe opravdavate da te količine piva koje unosite u sebe u stvari dobra za vaše bubrege i da vam to poboljšavaju prisustvo vitamina B i da će vam zbog toga koža biti lepša.

No, ako vam Regensburg dosadi onda se lepo pomerite za nekih 17 kilometara i otidjite u KallMuenz na Finger Nudel- testeninu sa mladim lukom ili slaninom, sveže spremljenu, gde ćete u lokalu koji svi znaju i niko ime ne spominje, uživati pored furune i njene topline zimi i stiskajući se sa drugim gostima na drvenim klupama uživati u slasti testenine, i naravno po volji piti pivo ili belo vino, piti i odšetati povrh tvrdjave i videti celi kraj kao na dlanu i reku Naab i doline, crkvice umotane u oranice.

Regensburg je izuzetno jak industrijski grad: elektronika, mašinska gradnja i naravno automobilska industrija, šta drugo.

Regensburžani su vrlo ponosni, kada govore svojim dijalektom i naravno dosta od toga nećete razumeti, no smejaćete se iskrivljenim vokalima zvuka tog jezika i biće vam jasno gde ste.

Pa zato dobrodošli u najlepši grad Nemačke, Regensburg, ostavite tugu kod kuće, napunite džepove srednjim vekom, muškarci neka ponesu štit i neka uzjašu konja, žene neka raspletu kosu i, dovoljno je!

Willkommen!

 

. . .

Jelena Bodražić je operska i koncertna pevačica dramskog faha, živi trenutno u Nemackoj.

U slobodno vreme piše i slika. Njene slike-ulja, su prihvaćene od publike i kritičara širom Evrope.

.

Photo by Regensburg Tourismus GmbH  http://www.regensburg.de/