Pismo pravom Deda Mrazu …
Dragi Deda Mraze
Dugo sam verovala da postoji pošta snova. Danas mislim da pošta snova štrajkuje, ili da snovi više ne šalju pisma. Snovi ne pišu, ali oni žele da budu zapisani.
Odozgo, sa visine, iz svojih oblaka, čitaćete ove stranice. Obećavam Vam da ću biti pametna. Nije važno da l’ ste pravi ili lažni. Ja verujem u ono što imam – a imam jedan mali san. San, koji je moja stvarnost. Ovlašćujem samu sebe da vam govorim „Ti“. Znam da Vi razumete sve, ali da Ti možeš da oprostiš vise.
Moj vragolasti mali prst, šaputao je mom uhu da bismo mogli da dobijemo Tvoje novosti povodom praznika. Moj mali prst se nikad ne vara. U koje drugo vreme bi mogao da se pojaviš? Ti tradicionalno prolaziš kroz dimnjake 24. decembra noću. Svi putevi su već osvetljeni, pa i ovi. Zima je uzela maha.
Znam da si darežljiv i da nosiš crveno odelo, da se ne urekne posao. E, pa, slušaj me dobro!… Ili, bolje rečeno, čitaj pažljivo!
Jednom detetu koje mi je reklo da je Deda Mraz vrlo ljubazan, i da ono veruje u njega odgovorila sam: „Da, on je vrlo ljubazan, i ja takođe u njega verujem“. Dugo sam verovala da je stvarno zaista stvarno, zatim da je stvarno zapravo lažno, a zatim da je lažno – lažno. Šta mari ova neizvesnost u kojoj se niko ne pronalazi?
Bez obzira da l’ si pravi ili lažan, Ti ćeš napraviti dobar posao. Svako treba da ima svog Deda Mraza. Dakle, ja ne popuštam.
Tog posebnog dana, želela bih jednostavno da čuješ sve molitve našeg sveta i da preneseš poruke svim dobrim bogovima neba i zemlje – da nam svi ujedinjeni, i barem jednom složni, prirede najveća čuda. Da se sva deca na svetu smeju bar jedan dan u godini, samo jedan dan… Čak ne ni dva, ni tri… Bilo bi previše zahtevati tako nešto. Ne, samo jedan dan! Ali neka bude isti dan za sve! Možda bi, posle toga, sama nestala iz rečnika ona strana koja sadrži reč „neprijatelj“, a ona strana koja sadrži reč „mir“, pretvorila bi se u anđeoska krila koja bi posetila svu decu sveta…
Znam, znam da bi ti to otežalo situaciju, zato što baš iznad reči „neprijatelj“, u rečniku nalazimo… „pokriti snegom“. Ali ja sanjarim, to je istina. Dobri bogovi zemlje nisu još istrgli tu ružnu stranu, verovatno da tebe ne bi naljutili. Hajde da se malo potrudimo! Možeš li da se odrekneš snega? Možeš li da dođeš bez njega? Deca bi te zbog toga zauvek volela!
Eto! Zapisala sam ovaj san koji ti šaljem preko novina, jer nemam Tvoju adresu.
Mali Deda Mraze
Kada budeš silazio sa neba
Zaboravi moju čizmicu,*)
Ali ne zaboravi moju želju:
Prenesi ovu poruku dobrim bogovima.
*) hvala gospodine Tino Rossi …
* Zorica Sentic
…da shvatiš da sam prije 2012 godina došao u ovaj svijet i da sam dao svoj život na križu i za tebe.