.

Selekcija novih sorti i hibrida ruža

Kako stvoriti novu sortu ruže – oplemenjavanje ruža

.

Razvojni put ka stvaranju novih sorti ruža bio je sličan kao kod ostalog kulturnog poljoprivrednog bilja, dug, težak i veoma složen.

U stvaranju novih sorti koristi se više metoda: selekcija iz prirodnih populacija, metod hibridizacije kao i metod odabiranja mutacije; u novije vreme razvojem hromozomskog inženjeringa sve se više koristi poliploidija i amfidiploidija.

SELEKCIJA RUŽA IZ PRIRODNIH POPULACIJA

Prvi materijali koji su izdvojeni za potrebe oplemenjivanja vode poreklo iz prirodnih populacija, kada su izdvajane biljke s nekim karakterističnim osobinama, a zatim su vegetativno umnožavane i održavane, i kao takve smatrane su novim selekcijama i kasnije priznavane kao nove sorte.

Drugi, jednostavniji način za dobijanje novih sorti ruža dugo godina sastojao se u branju plodova ruža šipka, a zatim u setvi semena i selekciji materijala dobijenog iz takvog semena. Proces od setve do dobijanja cvetajuće biljke trajao je 3-4 godine. Iz takvih raznorodnih populacija izdvajane su jedinke s nekim značajnim novim svojstvima, a putem vegetativnog načina razmnožavanja ta su se nova svojstva fiksirala i dalje održavala, te se moglo otpočeti i sa daljim razmnožavanjem tih novih sorti ruža. Mnoge ruže iz grupe čajevke i galske ruže (R. gallica) odabirane su na taj način i registrovane su kao nove sorte.

HIBRIDIZACIJA

Planski rad na oplemenjivanju ruža i stvaranju novih sorti je skorašnjeg datuma. Tek posle otkrića zakonitosti u mehanizmu nasleđivanja svojstava (G. Mendel 1865), i daljim radovima genetičara i oplemenjivača, hibridizacija dobija pun zamah i prerasta u naučnu disciplinu.

Saznanje da se ukrštanjem ili hibridizacijom roditelja s različitim svojstvima može dobiti potomstvo koje poseduje svojstva i jednog i drugog roditelja dovela su do planske hibridizacije i predviđanja rekombinacija gena, te programiranog stvaranja sorti s određenim svojstvima.

Ruže su stranooplodne biljke, a to znači da se u prirodi cvet jedne biljlce oplodi pomoću polena s cveta druge biljke, dok se polen najčešće prenosi na tučak cveta uz pomoć insekata ili vetra. Potomstvo dobiveno iz tako oplođenog semena veoma je raznorodno po osobinama i poseduje veliku genetsku varijabilnost, što se daljim prirodnim oplođavanjima još više potencira, i upravo zbog toga ruže su veoma zahvalan genetski materijal koji omogućava široku kombinaciju ukrštanja.

STVARANJE NOVE SORTE RUŽA METODAMA UKRŠTANJA

Stvaranje jedne nove sorte ruža veoma je obiman i mukotrpan posao, sa puno neizvesnosti i ogromnim materijalnim izdacima.

CILJ OPLEMENJIVANJA RUŽA

Pre početka radova na oplemenjivanju potrebno je jasno definisati koji su ciljevi oplemenjivanja (boja cveta, veličina cveta, miris, broj cvetova i sl.), zatim mora se ukalkulisati i faktor vremena, jer je potrebno najmanje 8 do 12 godina za dobijanje i priznavanje jedne nove selekcije. Nadalje, zahtevi tržišta mogu biti presudni za određivanje cilja ukrštanja. Poznato je da su zahtevi u pogledu boje cveta izraženi sezonski u toku godine (državni praznici, imendan, Božić i sl.) l da je veličina i boja pupoljka ili dužina cvetne drške modni trend (plave ruže, bebi ili minijatume ruže i sl.).

IZBOR RODITELJSKIH PAROVA

Dobar izbor roditeljskih parova može imati presudan uticaj na uspeh hibridizacije. Sam izbor treba vršiti prema postavljenim ciljevima. Veoma je važno pri izboru majki da se one lako oplode, da donose dosta semena i da plodovi sazru pre mrazeva. Takvim izborom smanjuje se broj ukrštanja i dobija se u vremenu. Zatim, veoma je važno da imaju dobru kombinacionu sposobnost, a to znači sposobnost jednog roditelja da u kombinaciji sa drugim roditeljem daje superiorno potomstvo. Dobar primer u tom pravcu predstavlja sorta Gloria Dei, koja je od 1951. do 1980. godine 165 puta poslužila selekcionarima za dobijanje novih sorti kao majka, a 125 puta kao otac, te je već dala 312 potomaka. Slično je i sa sortom Kordes Sondermeldung, koja je zbog svoje karakteristične bakmocinober boje bila često jedan od roditelja pri ukrštanjima, tako da sada ima 174 potomka. Zatim slede The Queen Elizabeth Rose sa 157 potomaka, Crimson

Glory sa 124 potomka i tako dalje.

Prilikom vrednovanja roditeljskih parova, pored vidljivih karakteristika, treba proučiti i sve podatke u literaturi o poreklu dotične sorte, a svakako treba proanalizirati i genetsko stablo roditelja, iz kojeg se vide svi preci te šorte, te se mogu izvesti određeni zaključci o tome kako se pojavljuju ili obezbeđuju neka svojstva.

METOD UKRŠTANJA RUŽA

U oplemenjivanju ruža postoji više metoda ukrštanja u kojima se kombinuju pozitivna svojstva od dva ili više roditelja.

Najvažnije metode su:

• Metod prostog ukrštanja (A x B). To je metod ukrštanja samo dva roditelja.

• Metod trojnog ukrštanja (A x B) x C. Ukoliko se u dva roditelja ne mogu naći svojstva koja treba kombinovati, onda je nužno izabrati trećeg roditelja i izvršiti ukrštanje sa dobijenom Fi generacijom. .

• Metod sukcesivnih ukrštanja [(A x B) x C] x D. Katkada se ni u tri roditelja ne mogu naći svojstva koja želimo da poseduje nova sorta, pa se u ukrštanje uvodi četvrti, pa čak i peti roditelj.

• Metod dvostrukog ukrštanja (AxB)x(Cx D).

• Metod povratnog ukrštnja (A x B) x A²–⁶. Metod povratnog ukrštanja sastoji se u tome da se F1 generacija između sorti A x B povratno ukrsti s jednim roditeljem, recimo sortom A nekoliko puta (2-6).

MUTACIJA

Pod mutacijom podrazumevamo iznenadne nasledne promene nekih osobina na već poznatim vrstama ili sortama ruža. Ako se ti mutacioni procesi odvijaju spontano bez uticaja čoveka, tada govorimo o spontanim ili prirodnim mutacijama; međutim, ako neku promenu izazove čovek dejstvom na biljke raznim agensima, kao što je zračenje rendgenskim zracima ili tretiranje biljke nekim hemikalijama, npr. kolhicinom tada govorimo o indukovanim mutacijama.

Promene koje se dobijaju mutacijom po svojim osobinama mogu biti za naše ciljeve korisne, štetne ili neutralne. Individue s korisnim promenama treba dalje razmnožavati jer sadrže promene koje nisu nasleđene od roditelja, ali su nasledne i prenosne se na potomstvo. Stoga su mutacije izvor nove genetske varijabilnosti i u daljim radovima selekcije mogu imati veliki značaj kao polazni selekcioni materijal. Takve jedinke se uspešno mogu dalje razmnožavati vegetativnim putem pomoću reznica ili metodom kalemljenja (okuliranja).

Pojava mutacija najčešće se ispoljava u sledećim promenama:

• promena boje cvetnih latica

• jednobojni cvetovi postaju višebojni

• puni (dupli) cvetovi postaju jednostavniji, i obrnuto

• jednom cvetajuće postaju stalno cvetajuće jedinke

• izduženi pupoljci postaju kraći i loptasti

• izbojci postaju bujni i puzavnog rasta (Climbing)

• listovi gube zelenu boju i postaju višebojni

• povećava se ili smanjuje trnovitost izbojka.

Tako su mutacijom cveta osnovne sorte Dick Koster nastale nove sorte “Dick Koster fulgens”, “Margo Koster” i “Mutertag”, dok je daljom mutacijom sorte “Mutertag” nastala sorta “Vatertag” s nešto promenjenom bojom cveta. Kao primer mutacije oblika ruže može poslužiti sorta “Climbing Orange Triumph”, koja je puzavi oblik dobro poznate mesečarke ruže “Orange Triumph”. Ovde važi napomena da sve sorte koje imaju u nazivu “Climbing” predstavljaju puzajući mutant svoje osnovne sorte.

Mutacija vezana za intenzivnost cvetanja lepo se odražava kod sorte “New Dawn”, koja je stalno cvetajući mutant od sorte “Dr. W. van Fleet”, koja cveta samo jednom u toku godine.

Mutacijom stvorene sorte u praksi nose naziv “SPORTS”. Sklonost ka pojavi mutacija vrlo je retka, a kod pojedinih sorti uopste se i ne ispoljava. Tako je ispitivanjem nešto više od 10.000 sorti ruža utvrđeno da je samo 297 bilo sklono mutacijama i da je od njih dobijeno oko 800 mutacija.

Indukovana mutacija novijeg je datuma i prva u seriji mutacija dobijena rendgenskim zračenjem, sorta “Desi” 1956. godine, predstavlja sport od sorte „Gloria Dei”.

. . .