Aleksandar Parezanović
* * *
Ako se nekog leta budete šetali među Turcima, pa budete slušali šta pričaju i čitali šta su pisali, videćete da je 500 godina njihovog bitisanja na Balkanskom poluostrvu još kako ostavilo traga na jezicima i rečima koji se kod nas koriste. Malo, malo, pa ćete čuti poznate reči, ili ćete bar prepoznati zvučne korene naših poznatih reči.
Kajsija, kesten, badem, skoro sva imena za voće došla su odande, jer su verovatno i sadnice svih tih voćki stigla sa karavanima i četama janičara iz Otomanske imperije, a verovatno je i navika njihovog korišćenja na naše prostore stigla iz neke udaljene oblasti Male Azije. Da ne pominjem sve turcizme kojih smo poodavno svesni i koje upotrebljamo, i na kojima živimo kao što su Kalmegdan, međutim, jedan detalj ostaje teže objašnjiv – zašto smo sve te reči morali malo da izvrnemo,da ih izmenimo i udaljimo od originala, zašto je bayrak postao barjak, tamam prešao u taman, raki se prelio u rakija, ćaj u čaj. Čini mi se da je jedino burek ostao burek.
Da li su Srbi bili nešto malo nagluvi, ili su imali potrebu da ne priznaju da prepisuju reči od, tada, neželjenih komšija, koji su došli sa velikim sabljama i batinama, protiv kojih dugo, dugo, nije bilo pravog rešenja?
Ova tradicija poluprepisivanja i slobodnih varijacija reči se nastavila i do novijih vremena, pa su Srbi, ratnici, Solunci, koji su se godinu dana tokom Prvog svetskog rata oporavljali u Grčkoj, slušali kako njihovi domaćini Grci pričaju Ela, ela (hajde, hajde), pa su u svoju Šumadiju odneli novu reč/stimulativni izraz Dela, dela.
Crnogorci su od Rusa čuli da se svima omiljena rečna riba šaran zove Karp, izveštili su se u sušenju ove ribe na dimu i hladnom vetru Skadarskog jezera, ali su svoj specijalitet prozvali vrlo originalno Krapa.
Izgleda da se medikamenti za uvo u našim krajevima nisu primili baš najbolje, ili je nagluvoća bila poduže vremena – endemska bolest !
. . .
… sta rece? … meni govoris? … ko je nagluv? … ko? … reci to malo glasnije … glasnije … jelcujes ti mene? … bas si nagluv!
Nisu Srbi bili nagluvi, nego su jednostavno silom prilika, odnosno neprilika morali da prihvataju strane reci i da ih izgovaraju na sebi najlaksi nacin, kako im je srpski jezik modelirao reci.
Bolje da ste postavili pitanje kako da su Srbi sacuvali svoj jezik posle 400 godina ropstva pod Turcima. To je fenomen vredan divljenja i paznje.
Aco care, ostali su Srbi izgledi nagluvi i do dana današnjeg. Da li si temu pustio na račun naše prethodne rasprave na ovom blogu o tesli, hajde priznaj. Pola ćemo ti oprostiti.
Srbi su uzimali riječi iz prostog razloga jer nisu imali svoju riječ za određene stvari, a to što su mijenjali originalne riječi je iz prostog razloga što svaki jezik ima određene modele po kojima se riječi adaptiraju, i svaki jezik to radi na isti način, tako danas imamo engleski jezik koji ima 80% francuskih riječi ili riječi koje su došle iz francuskog a u francuski stigle iz nekog drugog jezika, i isto tako ne čujemo Engleze da pričaju kao Francuzi, nego su adaptirali riječi svom izgovoru… Ova tema je potpuno promašena što se mene tiče… jer svaki jezik danas neminovono pozajmljuje riječi iz nekog drugog jezika… pa tako je i taj svemoćni engleski pozajmio i od nas pokoju, a i turski isto… Znači, Srbi nisu nagluvi, nego su štaviše vrlo dobro čuli i pokupili toliki korpus riječi, bez kojeg ti danas ne bi znao da se izražavaš… i da, barjak može biti i bajrak,,, i često se čuje u izgovoru… pa malo provjeri to što pišeš…
Pozdrav… :)
Ne znam što sve shvatate ozbiljno! Ovo jeste zanimljiva tema, ali pre bih rekao da je naslov ovakav iz provokativno-novinarskih razloga, nego u smislu omalovažavanja ili vredjanja nekoga ili nečega. Normalno je da se sa mešanjem ljudi, mešaju i jezzici, da evoluiraju, da daju i izimaju reči, i da ih pritom prilagodjavaju svojim osobinama i potrebama. Niko nije rekao da su ostali jezici ostali nepromenljivi i da je samo srpski usvajao tudjice, niti da je to loša osbina. Više kao zanimljivost, ovde je na to skrenuta pažnja i pomenuta je osobina prilagodjavanja jezika i reči.
Ispašće da branim autora! Ne, ja samo dajem svoje vidjenje priče. Možda i grešim!
Александра,
Није реч о наглувости. Тепсијанац и Бојан су дали лепе коментаре али постоји још један разлог због којих се туђице разликују од оригиналних речи. Дешава се да речи које смо ми усвојили пре много година задрже свој облик али да исте те речи у свом матичном језику промене облик. Тада се реч коју ми користимо разликује од њене савремене варијант и постаје анахрона. Ове појаве сам постао свестан када је један Немац (Шваба) коментарисао да је наш изговор речи „веш“ анахрон и да такав изговор може да се чује само још у његовој покрајини Баден-Витемберг (Швабија, главни град Штутгарт) а познато нам је да су у нашим крајевима живеле Швабе. Дакле код нас се сачувао овај стари облик јер нисмо имали прилике да заједно са Швабама које су отишле променимо овај изговор. Интересантно је да се и у нашој дијаспори могу срести овакви случајеви али их је због телевизије и интернета све мање.
Посебно је питање то што људи свесни своје самобитности примећују туђице у свом језику а о томе пишу латиницом…
Извини Александре,
Грешком сам написао „Александра“.
Још бих напоменуо да сам коментар написао ћирилицом али да се он на блогу појавио латиницом. Стога ћу се убудуће уздржавати од било каквих коментара док редакција блога не омогући припадницима мањинских група да слободно користе своје писмо :-)
Objašnjenje oko korišćenja ćirlice na ovom blogu
Podstaknuti komentarom gospodina Radeta o nemogućnosti da se u komentaru izrazi ćiriličnim pismom na ovom blogu osećamo obavezu da mu pružimo adekvatno objašnjenje zbog čega je to tako.
Prvo, mi podržavamo sve vaše napore da pišete ćirilicom, na svakom mestu i u svakoj prilici. I treba da se piše ćirilicom, to je deo našeg kulturnog nasledja i obrazovanja, koreni stanovnika Srbije.
Drugo, softwearska platforma na koju je ovaj blog podešene, je tako koncipirana da svo pisanje prebacuje u jedan, jedini standard, a to je pismo latinica, slova Times Roman, veličine 11. Nema ni bold, ni italic slova, nema većih,nema manjih slova, nema drugačijeg font-a. Razlog tog ujednačavanja pisma i izgleda teksta je u našoj potrebi da sve bude što čitljivije i jednostavnije, i da misao i ideja u pisanju komentara budu dominantni a ne grafičko poigravanje.
Treće, naši čitaoci se nalaze trenutno u 38 zemalja sveta, uključujući nama blisko govorno okruženje, bivše zemlje SFRJ. Zbog toga i generalnog razumevanja teksta, omogućene su i opcije da se tekstovi prevedu i na neke od svetskih jezika. U tom smislu latinica nam se nametnula kao neophodan, ali ne možda i željeni izbor.
Dok svet ne bude počeo da koristi ćirilicu, moraćemo na ovaj način. Bilo bi šteta da neka Slovenka ne može da razume vaš komentar gospodine Rade, bila bi to stvarno šteta. Za oboje ;-)