Kako Turci retuširaju stvarnost

Aleksandar Parezanović

* * *

.

Turističke usluge u Turskoj

.

Razvili su Turci još jedan plažno-predvečernji korzo biznis. Naime, priučili su se neki preduzimljivi lokalni momci “ranim” fazonima i trikovima umetničke fotografije i prošli kroz prvi razred izrade video spotova, a onda napravili na trotoaru glavne štrafte pokretnu marketinšku tezgu sa slikama – foto uzorcima prošlogodišnjih najuspešnijih radova, i na kraju, agresivnom plažnom i uličnom kampanjom, ponudili da od nekih, poprilično debeljuškastih cura i istih takvih parova plave kose (Rusa, Nemaca, Čeha, Poljaka i Nordijaca svih vrsta)  za realtivno pristojne pare – naprave foto modele.

A kako sistem nadalje radi, kada plažno-ulični marketing donese rezultate?

Kada stranci turisti prihvate aranžman, scenario kreće od pravljenja video razglednice, gde investitori projekta, sa plažnim kamermanom polaze u obilazak znamenitosti Alanye, i, zaustavljajući se na većini značajnih mesta, ponešto prozbore u kameru, u maniru TV reportera CNN-a. Naravno, da bi reportaža dobila na atraktivnosti i dinamici, režiser video zapisa sugeriše novopečenom TV reporteru poneko otkopčano dugmence na bluzi, a kamerman, naravno, koristi priliku da snimi i donji deo leđa voditeljke, kada ona ne gleda u kameru.

To je scenario za po podne.

Pred veče sledi foto sesija i ona traje do samog sumraka. Prvo se “love” portreti pored raskošnog tropskog drveća, sa neizbežnim mirisanjem cveća i istovremenim gledanjem u kameru, a primenjuje se i poznati romantični model za dvoje, gde oni opasavaju rukama stablo ili vire ka kameri, jedno s leve, a drugo s desne strane stabla.

Potom sledi silazak na plažu, koja je još uvek puna kupača, gde većina posmatrača već zna šta će gledati i procenjivati, dolaskom fotografa. A foto majstori se ponašaju kao besprekorne gatare, koje Vas obično gledaju u oči i bez greške pričaju ono šta bi voleli da čujete. Ovi majstori procenjuju šta bi investitori kod sebe voleli da vide, kada kući ponesu filmove i fotke, pa tako bez greške prepoznaju bivšeg bildera, penzionisanog šibadžiju, pritajenog egzibicionistu ili nekoga ko je sputan u izražavanju svoje slobodnije prirode 11 i po meseci u godini, pa ih, malo po malo, “otvaraju” u željenom smeru. Prava video psihoterapija.

photo credit: Carmela Nava

Tako, bivšeg bildera i njegovu kratkokosu curu, bivšu sportiskinju nekih težih sportskih disciplina, počinju da navode na prikazivanje onoga što su oni teškim vežbama gradili. Vrlo brzo zamole jaču polovinu para da skine crnu majicu i ostane u belim “tri četvrti” pantalonama, pa onda slikaju njegova gola  i mišićava leđa, dok gleda u sunce kako zalazi. Onda ih oboje zamole da zalegnu na pesak, pa onda ona njemu, pobožno ga i odano gledajući, pali veliki tompus. Onda on izlazi iz kadra, a ona nastavlja samostalnu foto sesiju sa romantičnim dugim pogledima ka pučini ili gimnastičkim istezanjima. Vraća se jača polovina posle par minuta u kadar, a ona počinje da pazljivo dodiruje njegove mišiće na ruci.

Tri metra dalje, dvoje mladih, stidnih, plavih, pozira kao za Fashion TV. Oni se po uputstvima fotografa grle, ljube. Ona se sa obe ruke kači o njegovo rame, spajaju palčeve i kažiprste i gledaju kroz ovaj “otvor od prstiju” u zalazeće Sunce. Onda on njoj stavlja ruke u predelu kraja kičme, a fotograf prilazi i kao iskusan stvaralac epskih romansi,  spušta mu ruke na mekši deo njenog zadnjeg dela leđa, a ona se ne ljuti, a i on se ne ljuti.

Tako se na DVD-u kući nosi film i stotine slika njega, nje,  njega i nje, po receptima naslovnih strana nekadašnjih ljubavnih vikend romana i današnjih španskih serija (koje nisu iz Španije, već iz Meksika, Brazila i Venecuele), da bi se u budućnosti podsetili kako su bili mladi i nestašni nekada, a i da malo izazovu zavist kod drugara koji u ovoj kriznim godinama, na toplim morima – nisu ni bili.

. . .