Ljubav na južnjački način – Vlasta Cenić
Kako se voli „po naški“ u poeziji za decu Vlaste Cenića
Vlasta Cenić je jedan od poznatih srpskih pisaca za decu. Rođen je 1957. godine u Topličkom Kočanu (selo kod Doljevca, između Niša i Leskovca). Po struci je profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika i radi u Doljevcu od 1979. godine. Živi u rodnom Kočanu. Do sada je objavio sledeće knjige: Pesnikinja lasta, Štrapke, Kladenče, Volele se šušumige, Medenići, Bate će se ženi, Radnički voz u pet i deset, Pesme. Njegova pesnička zbirka Bate će se ženi obiluje pesmama na rodnom dijalektu (dijalekat njegovog sela Kočana, prizrensko-južnomoravski tip prizrensko-timočkog dijalekta). U toj zbirci za decu (zašto ne i za odrasle?) Vlasta Cenić se vraća detinjstvu, podsećajući se mnogih lepih događaja i dragih ličnosti. On kroz pesme za decu i sam postaje dete koje u srcu nikada neće da odraste. Karakteristične su ljubavne pesme iz te zbirke ispevane na dijalektu, na zabavan i humorističan način. Njima ćemo se baviti na ovom mestu.
Pesma Bate će se ženi, po kojoj zbirka nosi naslov, humoristični je prikaz shvatanja ženidbe od strane jednog deteta:
Na odelo pazi, bira kvo mu liči.
Ogledalce nosi, svaki dan se briči.
Čim pomenu svadbu, odma udremeni.
Sve mi toj meriše:
Bate će se ženi!
Dete dalje naivno kaže:
Ja ću budnem dever sas peškir vezeni.
Jedva čekam kad će
BATE DA SE ŽENI!
U pesmi Ljubav Vlasta Cenić nam kroz prizmu deteta prikazuje ovo osećanje. Ljubav je ovde neukaljana, naivna, viđena očima jednog deteta:
Ima jedna vrtorepka,
Čim me sretne, ona trepka.
Ona će se ljubaviše,
Ne zna dzivu da obriše…
Po drugačke, dve poštarke,
Praća pisma, ljubi marke,
Piše svašta nepismena:
Oće da mi bude žena!
…
Vikam – neću, al` gu oću!
Poče da ne spijem noću…
Da l` sam stvarno tolko ubav?
Da l` toj mene vaća ljubav?
Vlasta Cenić u pesmi Reči dečijim srcem vidi ljubav između oca i majke:
Nikad ne ču tatka
Kako s majku šapka
Da gu voli mnogo,
Bez nju ne bi mogo…
…
Ništa cile-mile,
Ni srce, ni pile,
Ljubav ne kazuje,
Al` vidim gu, tu je:
…
Moju majku dragu
On nosi na kragnu
Na košuljče belo
Kad prođu kroz selo,
A ja u sredinu,
Osećam toplinu
Ljubav kroz nji sija!
Šće gi poezija!
U poeziji za decu Vlasta Cenić nije mogao da se ne dotakne večite inspiracije – ljubavi. Vlasta Cenić je ovo osećanje nama prikazao očima deteta, naivno i humoristički. Time je uspeo da nam svoju poeziju približi k srcu. Kroz te pesme se smejemo zajedno sa njim i uživamo u dijalektu koji nikako ne sme biti potcenjivan jer ne odgovara standardnom jeziku. Dijalekat je za svoje govornike veliko blago koje treba da se čuva. Vlasta Cenić se u svojim pesmama pokazao kao dobar čuvar narodnog jezika.
Prilog: rečnik manje poznatih reči i izraza (za one koji ne razumeju prizrensko-južnomoravski dijalekat): bira kvo mu liči–gleda šta mu odgovara, briči se–brija se, udremeni se–umudri se, meriše–miriše, dziva-slina, drugačke–drugarice, praća–šalje, gu oću–je hoću, ubav–lep, vaća–hvata, šapka–šapuće, vidim gu–vidim je, šće gi poezija–šta će im poezija.
Vlasta Cenić – Bate će se ženi
httpv://www.youtube.com/watch?v=zDH3GWlFE-g
Brankica Živković, profesor srpskog jezika i književnosti-master
Ja sam se nadala da je ovo nešto poput lika iz Alan Forda. Mea culpa
Još jedan od klozetopisaca, čija je pesma Pcuvalo objavljena u bukvaru, zahvaljujući idiotizmu onih koji su na vlasti, odnosno svestranom srozavanju ove zemlje.
Slobodan Grašić
Mislim da zaista nema potrebe za vređanjem nečije ličnosti. Ovo nije mesto za to.
Ne razumem potrebu ljudi da omalovaže nečiji rad. Ovo su dečije pesme, danas mi je bila puna kuća dece i rodbine i čitala sam im i svima su se jako dopale pesme. Pisane su prizrensko – timočkim dijalektom i poseduju duhovitost, spontanost izraza i pravu lepotu. Pronašla sam na netu i zbirku pesama dečijih i to mi je zaista pravo osveženje bilo. Vraćanje u detinjstvo i prirodu od koje smo se jako otuđili. Velika pohvala za pisca. Svako dobro mu želim.