TREŠNjA U SOKAKU 

Miriše žar noćnih sokaka
Mesečina od vreline tišti
A na uglu trešnja stasom viri iz mraka
Svojim prvim rumenilom svetluca
Njena slatkoća miriše i puca.

Do skoro beše samo cvetak
Belina što čistotu krasi
Sada probuđene njene želje
Krase boju njenih vlasi.

Oh trešnjo trešnjice
Ko da nisi vazdan u sokaku bila
Ne rudi mnogo rano je da se bere
Svoje prve cvetove si krila
A tuđe ruke mogu da iznevere.

Bar da ti otpevam nešto
Kad već kraj tebe dođoh
Bujna se snaga od pesme presijava
Zbog pesme i ovim sokakom pođoh
Užarena noć ne daje da se spava.

Oh trešnjo trešnjice
Kome treba san kraj tvojih skuta
Eh dovešću ja i svirače
Nek’ zadrhti od pesme snaga netaknuta.

Oh trešnjo ja znam
Zbog toga ti sada pevam
Prođem li opet ovuda sam
Srešću pesmu ona ne ume da luta
Al’ ti više nećeš biti netaknuta.

Stevan Milošević