Džek Dorsi i njegova Twitter istorija tvita u 140 poruka

Kako je nastala društvena mreža Twitter i tviteromanija. Istorija crvkutanja i kratkih poruka u 140 karaktera

 

Već prva dostignuća tinejdžera iz Misurija nagoveštavala su da bi nešto krupno moglo da se desi. Dok su njegovi vršnjaci sanjali o tome da postanu uspešni sportisti, glumci ili „biznismeni“, njegov posao  iz snova bio je u virtuelnoj sferi. Sa samo 15 godina uspeva da osmisli program za koordiniranje taksi vozila, a o rešenju koje je ponudio najbolje svedoči podatak da i danas, posle punih 20 godina, pojedine taksi kompanije u Americi koriste njegov softver. Na putu do svog najvećeg izuma, potvrdio je sada već čuveno pravilo. Umesto da završi studije na Njujorškom univerzitetu, Džek Dorsi u maniru najvećih IT vizionara napušta fakultet i započinje sopstveni biznis na Internetu. Baš kao što su pre njega redom činili Bil Gejts, Stiv Džobs i Mark Zakerberg. Nije to, međutim, jedina sličnost jer se jedan naizgled beznačajan potez ispostavio kao najbitniji u njegovom životu, baš kao i u slučaju mnogo poznatijih kolega.

A prekretnica u životu Džeka Dorsija koja će imati globalne posledice dogodila se 21. marta 2006. godine, kad je zvanično objavljen prvi tvit na probnoj verziji jednog od najpoznatijih servisa današnjice.

„Upravo postavljam svoj twttr“, kratko je napisao Dorsi ne sluteći da će ove reči ostati upamćene kao početak jedne nove ere u globalnom komuniciranju. Zanimljivo je da se do dobro poznatog naziva došlo sasvim slučajno, i da je to zapravo bilo tek četvrto rešenje. Radni naziv tokom osmišljavanja celog projekta bio je „Status“, što se može videti na prvobitnom nacrtu ideje, potom se razmatrao naziv „Twitch“ (trzaj), koji nije ilustrovao suštinu servisa, pa se u prvom tvitu koristio naziv „Twttr“ (kratak niz nepovezanih slova). Ispostavilo se, međutim, da petocifreni kod već koristi magazin Teen People, zbog čega je i ovaj naziv morao da bude promenjen. „Tako smo naziv počeli da tražimo u rečniku i naišli smo na reč twitter, a to je bio jednostavno savršen naziv.

Definicija glasi ‘kratak niz nepovezanih informacija’ ili ‘cvrkut ptica’, a to je upravo ono što je naš proizvod bio“, kaže Dorsi. „Cvrkut ptica zvuči potpuno besmisleno za nas, ali ima značenje za druge ptice. Isto važi i za Tviter. Mnoge poruke mogu delovati potpuno besmisleno i beskorisno kad ih posmatrate sa strane, ali one imaju značenje za one kojima su upućene“, objašnjava osnivač Tvitera zašto je odabran baš ovaj naziv.

A prva verzija Tvitera sve do 15. jula 2006. godine zapravo funkcioniše kao interni servis za zaposlene u kompaniji Odeo, za koju je radio i sam Dorsi. Tek tada je Tviter i zvanično predstavljen javnosti i postao dostupan korisnicima širom sveta, a Džek Dorsi, Biz Stoun i Evan Vilijams osnivaju kompaniju „Twitter, Inc.“ koja će u narednih šest godina prerasti u jednu od najpoznatijih kompanija današnjice. Nije, međutim, sve od početka delovalo kao genijalna ideja. Pored neprikosnovenog Fejsbuka na kojem se delilo sve, od poruka, preko fotografija, do video zapisa, Dorsijevih 140 karaktera delovalo je suviše skromno. Zapravo, delovalo je kao da nema nikakvu šansu, jer je za prvih 18 meseci Tviter privukao svega 500.000 korisnika. O potencijalu ove društvene mreže, međutim, nikad nisu govorile samo brojke, pa prva priznanja stižu znatno pre nego što je čuvena ptičica postala jedan od najpopularnijih logotipa na svetu.

Prekretnica se dešava 2007. godine na konferenciji Southwest Interactive (SXSWi), kad čelnici Tvitera u konferencijskom holu postavljaju dva plazma ekrana na kojima se prikazuju svi tvitovi učesnika. Samo tokom ovog događaja ukupan broj tvitova se sa 20.000 povećao na 60.000 dnevno, a stotine učesnika, uključujući predavače i paneliste, preko svojih mobilnih uređaja konstantno prate objave svojih kolega. Od potpunog autsajdera Tviter tako postaje prva zvezda konferencije, a organizatori jednoglasno odlučuju da nagradu za najbolju veb inovaciju dodele upravo Tviteru. „Želeli bismo da vam se zahvalimo u 140 karaktera, i to smo upravo učinili“, ponosno su poručili čelnici Tvitera i ostali dosledni svojoj ideji čak i na dodeli nagrade. Tih 140 karaktera od tada postaje nezaobilazan deo sličnih manifestacija širom sveta, a sada već čuveni znak „et“ polako prerasta u svojevrsni simbol IT zajednice jer postaje sastavni deo imena svakog korisnika.

Značajniji rast ove društvene mreže dolazi tek iduće godine, ali se prvi pravi nagoveštaj ekspanzije Tvitera desio tek 25. juna 2009. godine, kad planetu obilazi tragična vest o smrti Majkla Džeksona, a fanovi objavljuju više od 100.000 tvitova sa imenom omiljenog pevača po satu. Bio je to prvi i jedini put kad osnivače Tvitera ni najmanje nije zabrinula informacija da su serveri njihove mreže pali, jer su konačno postali svesni da su stvorili dostojnog konkurenta još uvek neprikosnovenom Fejsbuku.

Veliki sportski događaji u junu naredne godine samo su potvrdili da je tvitomanija na pomolu. Kad je Japan 14. juna 2010. postigao pobedonosni gol protiv Kameruna na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoj Africi, fanovi su slali 2.940 tvitova po sekundi postavljajući rekord po broju objava.

Samo tri dana kasnije, pobedu Los Anđeles Lejkersa u finalu NBA plej-ofa pratilo je 3.085 tvitova po sekundi, da bi nepunih sedam dana kasnije bio postavljen novi rekord tokom fudbalske utakmice između Japana i Danske (3.283 tvitova po sekundi).

Praktično nijedan veliki događaj od tada nije protekao bez aktivne upotrebe Tvitera, a tvitomanija polako zahvata ceo svet. Tvituju sportisti, političari, muzičari, novinari, a najviše „obični“ građani, pa danas broj registrovanih korisnika premašuje cifru od 500 miliona. Svakog dana se pošalje više od 340 miliona kratkih poruka, pa ne čudi što se ova društvena mreža već nalazi na listi 10 najposećenijih sajtova na svetu.

Nešto se, međutim, ni danas nije promenilo. Za razliku od Fejsbuka koji gotovo svako godišnje doba najavi određenim novinama, Tviter je ostao isti od prvog do današnjeg dana i bez suštinskih promena svog servisa uticao na sve sfere društva. Na veliku scenu stupa tokom Arapskog proleća, kad prvi put postaje jasno da je tvitovanje mnogo više od „ćaskanja“ u virtuelnom svetu, a doprinos koji tada daje organizovanju nezadovoljnih naroda bila je svojevrsna ulaznica u svet politike.

Vrlo brzo su počele da tvituju političke partije širom sveta, to isto čine vlade, ministarstva, a snalažljivi lideri koriste svaku priliku da uzburkaju „tvitosferu“. Nije slučajno Nikola Sarkozi svoju ponovnu kandidaturu za predsednika Francuske najavio baš na Tviteru, niti je 9. maja ove godine Barak Obama baš na ovoj društvenoj mreži objavio vest dana. „Istopolni parovi bi trebalo da imaju pravo na brak„, kratko se oglasio američki predsednik i postao „vlasnik“ najpopularnijeg političkog tvita do sada, jer je više od 62.000 korisnika ekspresno retvitovalo ovu objavu.

Tako i predizborne trke polako počinju da se vode na ovoj društvenoj mreži.

.

Marko Nedeljković

Teks je deo izvornog i dužeg članka koji je obljavljen u magazinu Status pod nazivom „Pulsiranje tvitosfere“.