Valentina Vanja

 

Sećanje

 

Još uvek se sećam

one klupe u parku.

Ruka u ruci,

smeh, radost,

sjaj u očima.

Šaputanje u polumraku.

 

Ponekad osetim miris

rascvetale lipe

i opet sam tamo.

 

A kada otvorim oči

i vidim gde sam,

znam da je to sećanje samo

koje boli i danas,

i koje polako bledi.

 

I naviru suze,

i srce se ledi

zbog sećanja na nas.

 

Jelisaveta Krasić Stojković: „Motiv iz Sokobanje“