Radoslav Petrović

* * *

Kraljevsko Udruženje Ljubitelja Ruža Srbije – tekst o ružama iz Godišnjeg žurnala.

. . .

Od samog nastanka, ruže su plenile svojom lepotom. Tako je bilo i pre 5 000 godina kada su se u Kineskim vrtovima pojavili prvi cvetovi ove predivne biljke koja danas sa pravom nosi titulu “Kraljice cveća”.

Najstariji zabeleženi primerak je Rosa Sancta (R.x Richardii, The Holy Rose Of Abyssinia), koja je pronađena ispletena u vencima na glavama mumija u Egipatskim grobnicama. Gajena je u dvorištima hrišćanskih manastira i veoma često prikazivana na freskama Minoan Crete-a. Od tih davnih vremena do današnjih dana, mnogo je vrsti ruža živelo svoj život na ovoj planeti.

Danas imamo zabeleženo nekih 30.000 različitih sorti, dok su mnoge nepovratno nestale u proteklim vekovima. U prodaji se moze naći nesto više od 14.500 različitih varieteta, dok se ostale nalaze samo u vrednim kolekcijama. Jedna od lepših kolekcija u svetu, a naročito u ovom delu Evrope, se nalazi u vlasništvu autora ovog teksta i broji preko 2000 različitih varieteta. Ono što je naročito važno za tu kolekciju, to je da se u njoj ne nalazi tako puno komercijalnih ruža, već naročito, one retke i teško dostupne sorte. Malo je kolekcionara u svetu koji se mogu pohvaliti takvim primercima, kao što su skoro  zaboravljeni Hybrid Perpetual i Bourbon primerci, kao npr. Charles Gater, Comtesse O’Gorman, Province Panachee, Queen of Bedders itd. I sve su to ruže sa puno mirisa, tako jakih, da prosto ne možete da poverujete.

Naravno tu je i jedini primer zelene ruže Viridiflora, kao i vrlo interesantni primerak Rosa Omeiensis Pteracantha čiji mladi trnovi na jutarnjem i zalazećem suncu svetlucaju kao rubin. Veličanstvene Rosa Banksiae Lutea i Rosa Banksiae Lutescens koje cvetaju među prvima, u stanju su da u jednom naletu izbace i do 60.000 cvetova.

_

Sa istoka su došle mnoge dragocenosti, a među njima jedno od najvećih blaga prirode: Rosa Species. Kasnije su hrišćani u svojim pohodima sa istoka donosili pojedine primerke u Evropu. Gajene su tokom svih tih vekova, međutim tek krajem 18 veka, zahvaljujući Napoleonovoj ženi Žozefini doživljavaju svoj vrtoglavi uspeh. Ona je u svom dvorcu “Chateau de la Malmaison” napravila prvu izuzetnu kolekciju ruža. Naredba je bila da Napoleonova vojska iz svih pohoda u kojima je bila, donese što je moguće više primeraka različitih ruža. Tako su ruže počele da bivaju sve popularnije i dostupnije mnogim ljudima.

Danas postoje mnoge slike iz tog vremena, koje pokazuju žene u ljubavnom zanosu, prekrivene velikim količinama ružinih latica. Žosefina je unajmila slikara Pierre – Joseph Redoute koji je slikao ruže tog vremena i izdao ih je u knjizi Les Roses 1817 godine (tri godine posle njene smrti). Tako su ostale zabeležene ruže tog vremena. Naravno zasluga za brojne sorte koje danas imamo pripada i pravim pionirima, hibridizerima koji su dali sve od sebe da stvore što je moguće više novih sorti. Ne treba zaboraviti imena: Vibert, Guillot, Moreau, Robert, Guerin, Laffay, Lawsom, Mauget, Lacharme, Margottin, Verdier, Pernet, Beluze, Garcon, Schwartz, Geschwind, Breon, Paul, Parson, Ducher, Portemer, Prevost, Marcheseau, Dubreuil, Miellez, Hardy, Van Houtte, Lambert i mnogi drugi. Njihova zasluga je velika, jer su bili prvi koji su nastojali da naprave drugačije ruže od onih koje je priroda dala.

Rosa Foetida Persiana je divlja ruža koju su koristili da bi dobili druge boje koje do tada nisu bile prisutne.

Kao jedna od retkih, prirodno žutih, učinila je da se pojavi još mnogo žutih i narandžastih nijansi. Jedna od veoma bitnih stvari bila je napraviti ružu koja će imati duži period cvetanja od onog koji imaju divlji primerci i pojedine grupe, tada već poznatih ruža.

Ceo 19-i vek je bio značajan po tome i po mnogim drugim dešavanjima vezanih za razvoj ružarstva u svim oblicima.

_

Puno je istorijskih momenata u kojima se pominje kraljica cveca, ali jedan od značajnijih slučaja je poznat po imenu Rat Ruža. Sredinom 15 veka sukobile su se dve Britanske porodice čiji su amblemi bile ruže “Bela ruža od York-a” i “Crvena ruža od Lancaster-a”. Danas nam je poznato da su to bile ruže Rosa Alba Maxima i Rosa Gallica Officinalis. Iz 12 veka datira priča da je Rosa Gallica Versicolor svoje drugo ime dobila po ljubavnici Henry-a II koja se zvala Fair Rosamund, pa otud Rosa Mundi.

Cela istorija je isprepletana simbolom ruže, počev od legende da su ruže nastale iz morske pene koja je bila oko Afrodite, boginje ljubavi, dok je izranjala iz mora. Druga legenda govori o njenom ljubavniku Adonisu koji je bio ranjen u borbi i kad su se njene suze pomešale sa njegovom krvlju, izrasle su izuzetno mirisne, krvavo crvene ruže. Rimljani su takođe stvorili mnoge priče o ružama.

Jedna od najlepših govori kako je Flora, boginja proleća i cveća, molila ostale bogove da joj pomognu da mrtvu prijateljicu pretvore u Kraljicu cveća. Jedan bog joj je udahnuo život, drugi je okupao u nektaru, jedan u mirisu, jedan joj je dao plod, a Flora je dala latice. Rezultat je naravno bila – Ruža. Još za vreme Rimljana ruže su bile intenzivno gajene na Srednjem istoku. Korišćene su kao konfete na slavljima, za medicinske svrhe i kao izvor za spravljanje parfema. Legende kažu da su podovi u Kleopatrinoj palati bili prekriveni laticama, a da je mudri Konfučije u svojoj biblioteci imao 600 knjiga o tome kako treba negovati ruže.

A kako ih treba negovati i sve drugo što želite da znate o ružama, nekom drugom prilikom.

. . .

Tekst je uz saglasnost autora preuzet iz: Kraljevsko Udruženje Ljubitelja Ruža Srbije – Godišnji žurnal No.1, Jesen 2009 godina.

Autor g-din Radoslav Petrović je osnivač i Predsednik Kraljevskog Udruženja Ljubitelja Ruža Srbije i profesionalni uzgajivač ruža, specijalizovan za starinske i retke ruže.

http://www.rsrs.org.rs/