Stojan Todorović

Antologija koja hoda – profesor Vladimir Vlada Stanković

Vlada Stanković (Foto S. Todorović)

Penzionisani profesor Zaječarske gimnazije Vladimir Vlada Stanković nenadmašan u poznavanju i govorenju stihova i dalje, uveliko u osmoj deceniji života, piše knjige, uređuje časopis i bori se za ćirilicu

Zaječar – Zaječarska gimnazija, među četiri najstarije u Srbiji, imala je, u minulih 170 godina, mnoge poznate i omiljene profesore, a njenim bivšim đacima posebno je drag profesor srpskog jezika Vladimir Vlada Stanković. Ima više od 16 godina kako je ostavio dnevnik i otišao u penziju. Iako uveliko u osmoj deceniji života, i dalje piše knjige, uređuje časopis, populariše savremene srpske pisce i bori se za Vukov jezik i ćirilicu.

Svojevremeno je fascinirao i svoje profesore na Filološkom fakultetu u Beogradu time što je napamet znao gotovo svu liriku dubrovačke, primorske i srpske srednjovekovne književnosti (o ostaloj poeziji da se i ne govori) a danas još, prema sopstvenoj evidenciji, na večerima poezije, koje mu priređuju bivši učenici i saradnici, naizust govori 700 pesama od 400 autora. Stankovićev drug sa studija, Vojvođanin Raša Popov, koji često i rado govori i piše o Stankovićevoj poeziji, posebno onoj u haiku obličju, smislio je kako ovom neobičnom Zaječarcu najviše priliči nadimak Antologija koja hoda. Tako ga je i reklamirao na plakatu povodom Vladinog nedavnog gostovanja u Novom Sadu. Ljudi su poverovali Popovu pa je tamošnja čitaonica Gradske biblioteke bila pretesna. Mediji su javili da je i nakon dva sata govorenja zaječarskog profesora izgledalo kao da je sve tek počelo. Pažnja nije popuštala.

– Što sam se pojavio na ovoj svojevrsnoj estradi najviše su krivi moji bivši učenici – govori za „Politiku“, kao da se pravda, njihov bivši profesor. – Zaželeli se, navodno, mojih časova, pa bi bilo lepo da ih se podsete…

 Već devet godina pojavljuje se na susretima sa ljubiteljima poezije u Zaječaru, Negotinu, Pirotu, Novom Sadu… Traže ga i dalje. Milo mu je što ga zovu, što vidi ozarena lica.

U Novom Sadu se, na onom susretu ljubitelja poezije, susreo i sa Dragoljubom Zbiljićem, predsednikom Udruženja „Ćirilica“. Nedavno se pojavila njihova zajednička knjiga „Srpski jezik i ćirilica danas“.

– Radujem se toj knjizi posebno – kaže ozareno „antologijski“ profesor. – Pojavila se kao zajedničko izdanje novosadskog Udruženja „Ćirilica“ i zaječarske Kulturno-prosvetne zajednice. Uspeli smo jer je u novi Ustav Srbije ušlo najbitnije od onog za šta smo se zalagali Zbiljić i ja. Piše u Ustavu, konačno, da je naše pismo ćirilica. Ako su Grci i Bugari ušli u Evropsku uniju sa svojom azbukom, zašto ne bismo i mi?

Pored već pomenute knjige, profesor Vladimir Stanković ima 15 objavljenih knjiga, a 14 je posvećeno poeziji. Odavno je na glasu kao jedan od naših najboljih haiku pesnika. Posebno je na veliki odjek naišla knjiga „Razgovori o haiku poeziji“. Sačinili su je akademik Vladimir Devide, godinama najbolji poznavalac i tumač ove japanske pesničke forme na području SFRJ i zaječarski profesor Vladimir Stanković.

Ovaj potonji, Vladimir, želeo je da hrvatskog akademika predstavi u veoma tiražnom beogradskom časopisu „Školski čas“ (za metodiku nastave srpskog jezika i književnosti) ali se jedan planirani razgovor neočekivano produžio u deset razgovora i pretvorio u izuzetno zanimljivu knjigu.

 U mnogotiražnom „Školskom času“ – koji već dve i po decenije pet puta godišnje stiže na adrese više hiljada naših osnovnih i srednjih škola – Vladimir Stanković je profesorima srpske književnosti predstavio više od stotinu naših najpoznatijih pisaca. Oni, po dogovoru sa urednikom Stankovićem, pišu neobično i zanimljivo o sebi: o svom prvom delu, o svom životu, svojoj poetici, uzorima… Niko ne odbija poziv. A na sve to urednik kaže:

– Prvi se tako u mojoj rubrici, pre više od 20 godina, „uslikao“ moj drug sa fakulteta Sarajlija Anđelko Vuletić, a u poslednjem broju sebe je veoma zanimljivo predstavio Moma Dimić. Rubrika je rado čitana i ja ne mogu da je se okanem, uprkos mojim poodmaklim godinama. Raduje me i što će se uskoro iz štampe, u dva toma, pojaviti svi moji sabesednici iz „Školskog časa“.

Politika

21. 03. 2007.

PS: Danas Vladimir Stanković ima dvadeset tri samostalne knjige i dve zajedničke: sa Vladimirom Devideom „Razgovori o haiku poeziji“, 1991; sa Dragoljubom Zbiljićem „Srpski jezik i ćirilica danas“, 2005.

Veselinka Stojković