Blogere hapse u svetu. Bloger u zatvoru za mir u državi

Blogeri postaju sve više na udaru države i vode ih u zatvor. Zašto i kako bloger ugrožava državnu bezbednost

Pred drugi svetski rat Nemačka obaveštajna služba je putem folksdojčera i domaćih špijuna istražila i obeležila po Srbiji sve narodne prvake i uticajnije ljude koji su bili skloni ili ne nacističkoj Nemačkoj. Nakon ulaska nacističkih trupa imali su jasan spisak i plan uklanjanja ili kućne izolacije i prismotre svih vidjenijih ljudi koji su bili protiv Nemačke i to su i sproveli. Tako barem kaže jedna istorijska priča, za koju ne znam koliko je autentična ali s obzirom na to da je Nemačka bila organizovana i isplanirana zemlja, priča deluje realno.

Danas umesto obaveštajaca na terenu imamo Facebook, Google, Twitter i ostale mreže koje uredno beleže i zauvek pamte šta smo sve rekli i komentarisali na mreži. Zapravo, to mogu da rade i hosting provajderi kao i automatske baze podataka koje beleže i registruju sva dešavanja na internetu. To nije novo a ni nevidjeno čudo, postoji odavno i svi koji rade sa internetom to znaju. Neki su zbog toga oprezni a neki i nisu.

Zato je u zadnje vreme prisutno sijaset vesti kako su neki blogeri uhapšeni jer su njihovi blogovi pozivali na rušenje društvenog sistema, na primer za vreme arapskog proleća u Egiptu i sada u Turskoj kada je skoro 30-ak blogera i internet aktivista uhapšeno. A tu su i hapšenja širom sveta zbog terorizma, religijske netrpeljivosti ili pedofilije. Ima i drugih razloga. Sve to govori da uticajni blogeri, tviteraši i fejsomani postaju meta za monitoring i obradu od strane policije i bezbednosnih službi. Ni to nije ništa novo a ni nečuveno, država se bori protiv svakog snažnijeg uticaja koji može da je ugrozi.

Novo je u svemu tome što uticaj paralelnog informisanja i interneta postaje alternativa državnoj slici sreće i blagostanja koja se servira putem velikih mainstream medija. Uticajni blogeri postaju kao svojevrsni junak Neo (glumac Kianu Rivs) iz filmske trilogije Matrix, koji se svesnošću bori protiv dizajniranog sistema laži. Zapravo blogeri postaju ideloški gerilci aktuelne vlasti i svojevrsni trubaduri da je „car go“ a to svaka vlast koja drži do sebe mora i hoće sankcionisati. Zato blogeri idu u zatvor, zato će i u budućnosti društveno angažovani bloger uvek biti na ivici da bude u zatvoru.

Uzmite na primer Wikileaks kao svojevrstan blog koji je otkrivao ljudima mračni život diplomatije, obaveštajnih agencija i političara. Nije mu dozvoljeno da postoji, jer nisu mogli nigde da se sakriju od besa američke administracije i složnih političkih elita zapadnog sveta koje su u njihovim izveštajima bile ocrnjene zbog licemerja pokazanog na terenu realnih političkih odnosa.

No, nemojmo se zavaravati da je svaki bloger Robin Hud slobode i demokratije, istine i poštenja. Danas je u svakoj zemlji u svetu prisutno na desetine blogova, malih medija i sajtova koji su dizajnirani da manipulišu ljudima kroz plasman dezinformacija, lažnih vesti ili tendencioznih poruka, bilo od politike pa sve preko industrije i kulture do zdravlja. Njihova jedina blogerska delatnost je da vrše obmanu, bilo da to rade svesno i plaćeno od strane odredjenih interesnih grupa ili polusvesno iz „najboljih namera“, da pokažu svetu istinu i kako su pametni.

A ima puno blogera koji imaju „najbolje namere“ da nas obaveste, informišu, obrazuju, ideologiziraju, uplaše, obmanu, zavedu ili samo zabave. I blogeri su ljudi od krvi i mesa, podložni manipulaciji, fanatizmu i gluposti, ma koliko bili zanimljivi ili duhoviti. Od tih svojih „dobrih namera“ blogovanja oni imaju slavu, popularnost, sledbenike i/ili novac ako ga ima. Medjutim, suštinski je mali broj takvih blogera i blogova koji mogu da zarade nešto pa bio to i zatvor. Jer, da bi se država okomila na tebe kao blogera i zatvorila te, moraš stvarno biti društveno uticajan i pomerati i talasati masu sledbenika. Zato je zatvor za politički angažovane blogere rezervisan samo za one koji imaju puno sledbenika i koji imaju uticaj. Ostali mogu da „laju na zvezde“ koliko hoće, država neće reagovati na njih.

Ipak, šansa da kao bloger završiš u zatvoru raste u slučaju da tvoja ideja, vest ili poruka postane viralna i društveno nepodesna, da postane subverzivna prema državi i poretku vladajuće klase. Ako preneseš informaciju ili poruku koja zahvaljujući socijalnim medijima postane popularna i široko zastupljena a nije u interesu države,koja izaziva nemire i bunt, eto tebi specijalaca u pola noći da te hapse. Dok ti zaneseno sediš za kompjuterom šaljući glasne poruke ljudima i maštaš o promeni sveta, oni ti menjaju lokaciju spavanja. I života. 

I blogeri idu u zatvor, zar ne? Da, idu. Mali broj njih, ali idu. Uslov da bloger ode u zatvor je jednostavan, treba da bude popularan i uticajan i da se nadje na mestu i u vremenu kada se država loše oseća i progoni „državne neprijatelje“, pa bili to i gikovi i blogeri. To znači da možeš godinama mirno da kao bloger subverzivno deluješ protiv države, da laješ i ružiš političku elitu, sistem i državu, i da te ona toleriše jer joj je javno mnenje naklonjeno a ti nisi bitan kao bloger. Ali ako se desi neko turbulentno dešavanje u društvu koje bloger svojim pisanjem potpaljuje, računaj da država može doći po tebe. Ovo se naravno odnosi na takozvana demokratska i liberalna društva koja dozvoljavaju odredjeni stepen verbalnog delikta i tolerišu glasnost, dok u nekim državama nema mogućnosti da budeš otvoren, niti da postojiš kao društveno angažovani bloger.

Zadnjih dana se vodi baš rasparava o tome kako država sve nadgleda, pa i internet komunikacije a samim tim i blogere i web magazine. Ranije je bilo priča kako su Amerikanci napravili super kompjuter koji prati sve telefonske pozive i mailove i registruje ključne reči, da bi se presreli teroristički dogovori. Mnogi su užasnuti tim stepenom kontrole, drugima je svejedno. To može biti istina ali i ne. Prvo, svaka država nema toliko osoblja, tehnike i sredstava da bi sve i svakoga špijunirala i nadgledala. Fokusira se samo na one koji pokažu neki društveni značaj. I ako neki bloger postane bitan faktor za državnu bezbednost, onda i država počinje da prati tog blogera i njegovu prošlu i buduću delatnost. Dok god ti pišeš o ljubavnoj poeziji, baštovanstvu ili heklanju, sigurno je da nisi interesantan državi i siguran si u svom delovanju.

Jedino što mi u svemu tome nije jasna situacija u našoj zemlji, jer se u našem pravosudju na primer e-mail pisma ne smatraju validnim dokazom i ne priznaju se na sudu, pa po toj logici ni pisanje na blogu pravno gledajući ne može biti nikakav dokaz protiv blogera.

Ali mislim da kada reše da te kao blogera strpaju u zatvor da o tome niko neće baš voditi računa. Dovoljno ste upoznali državu da znate da ona neće biti tako sitničava po pitanju pravnih stvari. Jer ona uvek deluje preventivno – bolje sprečiti nego lečiti.