ZDRAVLJE I ISHRANA
Koliko ishrana utiče na zdravlje. Zdrava hrana i zdravlje
„Smrt pre 150-e godine je nasilna smrt“
Ilja Iljič Mečnikov
Zdravlje je kao i život lično bogatstvo. Kako će čovek njime raspolagati zavisi samo od njegove želje, znanja i umeća. Zdravlje stičemo zajedno sa životom, kao nešto što nam nužno pripada i ne razmišljamo o njemu dok ga ne izgubimo. Istovremeno se zdravlje potčinjava opštim zakonima koji vladaju u vasioni i tek onda kad čovek prekrši te zakone dolazi bolest.
Zdravlje i ishrana su važan detalj za svako biće
Svaki čovek, birajući ovaj ili onaj način života, ishrane, fizičke aktivnosti, psihičkog stanja, sam odredjuje svoj životni vek i zdravstveno stanje. Ljudsko zdravlje je sposobnost organizma da reaguje na najrazličitije nadražaje tako što se održavaju ravnoteža i integritet. Bolesti su izazvane nesposobnošću adaptacije na neki uslov, pri čemu odbrambena moć organizma slabi, rezerve nestaju, a mnoštvo aktivnih nepovoljnih faktora stupaju u interakciju. Organizam je složeni sistem sa samoregulacijom, koji se nalazi u dinamičkoj ravnoteži sa svetom koji ga okružuje.
Umemo li da čuvamo zdravlje? Većina ljudi je ubedjena da njihovo zdravlje treba da čuvaju medicinski radnici i državni sistem medicinske zaštite. Takav stav je u najmanju ruku naivan, jer nijedan lekar ne može da spreči oboljenja ako sam čovek u tome ne uzme aktivno učešće.
Vrlo retko bolest dolazi iznenada. Ona se često akumulira postepeno tokom nekoliko meseci, pa čak i godina. Dan za danom pušač truje sebe nikotinom, dok se „iznenada“ ne otkrije sumnjiva senka na plućima. Dan za danom ljubitelj masne ili ljute hrane iskušava otpornost svoga pankreasa dok „iznenada“ ne otkrije visok nivo šećera u krvi.
Praistorijski čovek je bio snažne gradje i sva aktivnost je bila usmerena na to da se nahrani, zagreje i olakša rad. Zahvaljujući tehničkom napretku današnji čovek ima dovoljno hrane, u kućama je toplo, a život se odvija u mekanim foteljama, automobilima, pred televizorima sa daljinskim upravljanjem i svuda nas prate – usluga, komfor, dizajn. A sa njima došlo je trojstvo – prejedanje, neaktivnost mišića, psihička preopterećenost. Ovo trojstvo je osnova savremenih bolesti. To su bolesti organizma koji nije uspeo da se adaptira na nove uslove.
Nikotin, alkohol, mišićna neaktivnost, neizbalansirana, neracionalna i nekvalitetna ishrana, prejedanje – to su te privlačne ubice, zanosni rušitelji našeg zdravlja. U drugoj polovini XX veka promenila se struktura morbiditeta i smrtnosti stanovništva naglim širenjem bolesti „civilizacije“: ateroskleroza, infarkt, moždani udar, hipertenzija, maligni tumori, dijabetes, sindrom hroničnog umora, alergije, gojaznost, depresija, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, osteoporoza, degenerativna oboljenja zglobova. Razlozi su u promenjenim uslovima stanovanja čoveka, pogoršanje ekologije i svakodnevnog načina života, promenjenoj strukturi i kvalitetu ishrane.
Hrana nas čini malim ili velikim, glupim ili pametnim, slabim ili snažnim, apatičnim ili energičnim, nekomunikativnim ili sposobnim za zdravu komunikaciju. Osnova zdravlja i dugovečnosti čoveka je raznovrsna, umerena, izbalansirana i razumna ishrana koja organizmu obezbedjuje potrebne materije. Dokazane su naučne tvrdnje o vezi nepravilne ishrane sa gojaznošću, aterosklerozom, hipertenzijom, dijabetesom, smanjenim imunitetom i malignim obolenjima. Sistem prirodne ishrane se zasniva na uspostavljanju harmonije izmedju namirnica i homeostaze ljudskog organizma u skladu sa godinama, polom, postojanjem hroničnih oboljenja i drugim kriterijumima.
Mnogi, uključujući i lekare, uvereni su da je čovek sposoban da u dovoljnoj količini iz hrane dobija sve potrebne vitamine i mikroelemente. Danas je utvrdjeno da dovoljna količina moćnog sredstva za zaštitu kardiovaskularnog i imunog sistema se ne može dobiti iz namirnica i da u dnevnom obroku sastavljenom isključivo od svežih namirnica nedostaju i drugi najvažniji vitamini i mikroelementi, zbog toga što se u poslednjih sto godina njihov sadržaj u biljkama smanjio. Poznato je da preporučene doze vitamina predstavljaju minimalne količine bez kojih čovek ne može.
I na kraju, ne zaboravite da je ljudski organizam toliko savršen da se zdravlje može vratiti sa bilo koje tačke njegovog propadanja. Intenzitet napora treba da bude uskladjen sa starosnim dobom i intenzitetom bolesti.
Aleksandar Zlatar
Zanimljivo je čitati ove komentare. Svako ima svoj ugao i iskustvo. Svakako smo različiti , pa je i pristup različiti.Jedno je sigurno, vek u kome zivimo trazi dodatke ishrani. Ja sam probala sve vrste medicine i dijeta kako bi resila neke svoje prbleme zdravstvene i sa ksilazom, koja nije mnogo preko normalne. No, iskustva mi govore DA JE PRAVA STVAR AKO SE UMERENO SVE KORISTI, AKO SE VIŠAK POTROŠI I AKO naravno IMAMO PRIRODNE DODATKE SUPLEMENTE IHSRANI, POPUT NUTRILITEOVIH koji su 100% prirodni i koji daju brilijantne rezultatre. Imala sam Coxaki B virus na srcu i bila gotovo invalid godinama sa veoma niskom energijom. Svakako, da LEK IZNUTRA I OKO NAS POSTOJI I DA SAM GA OBILATO KORISTILA A TO JE SAMOISCELJUCA MOC KOJU SVI POSEDUJEMO NA NAŠEM BOZANSKOM PLANU TJ. DUŠI. Oko nas su biljke, minerali, sve, ali sve to je mene spasilo od smrti, Nutrilite vitamini i dodaci prehrani su me vratili u punu vitalnost, da od kako ih pijem, nisam imala potrebe za lekarem već tri godine.
Ako nekoga zanima kako doći do tih vitamina, oni se kupuju fransizno, mozete mi se javiti na tel. 063-88-43-948 ili mejlom [email protected] cu svakome pomoci.
@ Radmilo Mileusnić
Tarabićeva proročanstva nisu verodostojna. Pogotovo ne knjiga koja se zove Kremansko proročanstvo, koja je potpuna fikcija. Naravno da tu urbanu predrasudu ovim komentarom neću uspeti da poništim, ali istorija otprilike kaže sledeće:
„Prvi guverner Narodne Banke Srbije gospodin Čeda Mijatović, prijatelj sveštenika Zaharija iz Kremne, iskoristio je seoske priče o neuračunljivim Tarabićima i njihovim halucinacijama i napisao „njihov dnevnik“ kao politički pamflet za svog političkog mentora Obrenovića. Rekla kazala priče koje su navodno pripadale Tarabićima autor je slobodno uklopio u njegovu verziju buduće istorije. Ništa u dnevniku Tarabića nije autentično. Inače sami Tarabići su bili čudaci, seoske lupeže i vrlo nasilni po pričama seljana“.
Inače slažem se da dosta toga ima i u nama i pre svega u našoj želji za životom.
@ Vegan, Gorky
Svojevremeno sam bio osnivač Udruženja vegetarijanaca, ali sam odustao od te ideje kao apsolutne vodilje, mada sam i dalje simpatizer vegetarijanaca. .
@ Louis
Pretpostavljam da je Aleksandar mislio na makrobiotički princip, da izbor hrane odredjuje naša mentalna stanja a samim tim i ostale potencijale. Iz mog iskustva, to delimično jeste tačno, ali nije presudno, treba samo uočiti jednoličnu ishranu tibetanskih monaha ili jogija, koja to delom opovrgava.
@Zlatko Šćepanović
Zanimljiv podatak o Tarabićima. Veoma malo znam o njima, osim da se devedesetih za potrebe ondašnje vlasti mnogo manipulisalo njihovim imenom i navodnim proročanstva, a kako vidim ta manipulacija ima dublje korene u istoriji.
Ipak njihovo proročanstvo koje sam citirao (ako je uopšte njihovo) u današnjem vremenu je sasvim aktuelno. Haraju mnoge „boleštine“, a takođe se mnogo nagađa i manipulilše oko lekova protiv njih. Verujem da je rešenje tu negde oko nas u prirodi i naravno u našoj želji za životom ili još tačnije težnji života da održi sam sebe.
@ Vegan, Gorky
Mada lično nikada nisam došao u iskušenje da se odreknem mesa, nemam ništa protiv onih koji veruju da im je bolje bez mesa. Vegetarijanstvo doživljavam isključivo kao filozofiju. „Sve je moguće onome koji veruje …“, pa i da sopstveni organizam dovede u harmoniju poštujući principe vegetarijanstva.
Inače koliko je meni poznato ne postoje pouzdani (naučno utemeljeni) dokazi ni za ni protiv vegetarijanstva. Sve ostalo je stvar verovanja.
U komentaru u kome je naglašen značaj pravilne ishrane za fizičko i mentalno formiranje DETETA je suština dela teksta u kome se kaže da nas hrana čini malim ili velikim, pametnim ili glupim, slabim ili snažnim itd. iako ishrana i u kasnijem životnom dobu ima uticaj na ove „ljudske osobine“, možda ne u tolikoj meri.
[…] Zdravlje i ishrana […]