Vi ste profesori – profesor dr Rajna Dragićević i njen apel apsolventima
Govor i apel apsolventima Filološkog fakulteta koji je održala profesorka Rajna Dragićević je izazvao puno reakcija u medijima
U društvu bez orijentacije i punom napetosti jedan govor je uzburkao duhove. Profesorka dr Rajna Dragićević je na apsolventskoj večeri studentima Filološkog fakulteta, budućim profesorima srpskog jezika održala govor, odnosno uputila apel da budu dostojni svog zanimanja, da budu ličnosti i ono za šta su se školovali – da budu profesori, i da budu ponosni zbog toga.
Svesna toga koliko društvo ne ceni zanimanje profesora i učitelja i kako je moralni kompas zajednice otišao ka nekim trivijalnim zanimanjima, profesorka Rajna Dragićević je pokušala da svoje studente ohrabri da budu dobro u onome čime će se baviti i da cene sebe, da budu ličnosti za sebe a ne ljudi i profesija za druge. Ovaj njen govor bi mogao da se uputi svakom djaku i studentu za svako završeno zanimanje, bio on stolar, zidar, mesar, profesor, inžinjer, doktor, pravnik. Cenite sebe i svoje zanimanje, ceniće vas i ostali.
I ništa više i ništa drugo profesorka Rajna Dragićević nije rekla svojim studentima, samo ih je pozvala da cene sebe i svoju ličnost, da cene svoje školovanje i svoju profesiju, jer će se samo tako izboriti da im sutra u životu bude bolje.
Govor profesora Dr Rajne Dragićević – 19. Jun 2013. godine
Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,
Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima. Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.
Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način. Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima. Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati. Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!
Pokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi, razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima. Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!
Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju. Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji. Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!
Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture. Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu! Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!
Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima. Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni. Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.
Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa! Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!
Profesor Dr Rajna Dragićević
Istorija zadnjih vekova je zabelezila da su turski-lokalni plemici imali uvek dostupan novac za otkun nasih starih knjiga onda su se oni povukli i doslu austrougari koji su, gle cuda opet imali „kupce“ lokalnih knjiga a novac im je UVEK bio dostupan za to, Onda su prvo Srbi dobili nezavisnost ali stare knjige koje su i sacuvane polako su predavane crkvi na cuvanje koja ih tako dobro cuva da retko ko zna i da postoje. Drzava se siri ali politika ostaje. Svaki novi pocinje istoriju od „sebe“ tako crkva prica o svom pocetku, monarhije o svom, kumunisti o svom a strani uticaj sve te pocetke podrzava da se slucajno neko ne bi setio i pogledao malo dalje. Pojedinci koji se usude da pogledaju bivaju kaznjeni i proganjani od vlasti – ko god bio ta vlast. Doduse uz sve to nesto knjiga i zapisa o knjigama starim je bilo u muzeju i biblioteci ali cudno kako neprijatelji i saveznici uvek prvo pljackaju ili bombarduju kod nas upravo to. A onda dolazi 21 vek „basta“ i Vojsijeva beseda kako smo mi mali i glupi a uz to kako je „basta“ nasa borba cccccccccccc(prevrtih traku) pre manje od mesec dana Vojsije (ako je ovo taj isti Vojsije, jer postoji mogucnost da se neko slucajno podpisuje tudjim imenom – ne bi bilo prvi put na „basti“) kritikuje vlasnika „baste“ zbog ispiranja mozga cccccccccc (vreme sadasnje)ako je ovo „original“ Vojsija bilo bi lepo cuti koji su to stavovi koje zastupa jer ovako „lici“ malo na nase golube preletace tj politicare koji su malo istok, malo zapad, malo vole kosovo, malo jevrejskog boga, malo zapadni standard, malo …. a ja se pitam kad ce Jugoslavija/Srbija-Hrvatska-Bosna-Crna Gora itd doci na red
a za nagradu – vidis kad pomazes nekome da ustane, i kad vidis da je ustao to je nagrada sama po sebi, jos ako osmeh dobijes to je blago. Vojsije, otisli smo mi …. k vragu jer smo zaboravili vrednosti. Prave vrednosti su nemerljive i njih ne ostavljamo testamentom ili polazemo u banku ili… sve to je zamenjivo – samim tim nije nevazno ali je zamenjivo a ono nezamenjivo to je emocija-uzivanje, znanje-ucenje, sloboda-mir(sa sobom i u sebi) zato svi ovi koji rade da bi dobili nagradu se osudjuju na propast. Dzaba su se radjali. Pogledajte Miskovica, covek milijarder i sta ce da ostane nakon njega – secanje dugo jedna generacija „bio jednom jedan lopov“ a mogao je cuda izgraditi, narodu pomoci i vecno ostati. Lepo vam kazem vec nekoliko puta „Vojsije“, nase je samo ono sto damo drugome. Kako rece reklama za kosmodisk pre mnogo godina „izgleda glupo ali pomaze“,
A sad „da me kere ujedaju“ navikoh, to dodje kao „u opisu radnog mesta“ samo „Vojsije“ pistavi pitanje sam sebi – kakv primer hoces deci da pokazes, da si bio na strani dobra (pa makar te ujedali) ili da si ujedao i kocio dobro. Deca sve vide i pamte. Pamet u glavu dragi moj, sebe radi da „ne bude kasno“. Omogucimo svima da zive zivot dostojan zivljenja. Omogucimo svima da mogu narasti i biti vredni Zivota. Ili tapkajmo u mestu i prizivajmo boga dok nas vreme ne rastoci. Izbor je nas. Hocemo li pomoci sebi i Profesorima (i svim drugima) ili necemo – ima jos vremena za razmisljanje – hocemo li biti deo problema ili deo resenja.
pozdrav od malog crva iz velike jabuke
Sjajna propoved ! Da popovi nisu egoisti ( pogordljivi-da prevedem na jezik modernih srpskih vernika ) suvim zlatom bi vas platili da promenite stranu.
Ali , avaj !
Postujem vreme koje trosite na moje komentare i nadam se da mi necete ( kao sto pretite ponekad )ispostaviti racun za uludo gubljenje vremena ali bih vas zamolio
da bar jos jednom procitate sta sam rekao . Mozda cete shvatiti ironiju na odredjenim mestima i da sam ovog puta ( za nepoverovati ) zastupao iste stavove kao i vi .
Molio bih vas i da mi navedete izvor o tom kupovanju knjiga od strane Turaka .
Nijedan govor koji raspaljuje emocije i brzo ustalasa ljude ne nosi suštinske, trajne i zdrave promene.
Emocije su poput vetrova, ma kako jaki bili, koji protutnje, naizgled mnogo toga promene ali posle malo vremena shvatamo da se ništa suštinsko nije promenilo.
Da bi čovek bio duboko dodirnut i korenito promenjen neophodno je da bude naučen da kod sebe, odnosno u sebi ostvari promene koje su neminovne. Da iz tih promenjenih shvatanja i pogleda uvidja suštinsku vrednost života, svih ljudi, rasa, klasa, zanimanja, uzrasta, polova, interesnih grupa… Tek takva osoba može pokrenuti i doneti vidljive promene kod drugih ljudi i vidljive promene u društvu.
Uistinu, ne treba zaboraviti da je ovaj govor još samo jedan, od mnogih vapaja nemoći u društvu u kojem čovek deluje izgubljeno, obezglavljeno i bez svetlosti iznad svoje glave.
Nije ni čudo jer u ovom društvu je zakazalo na svim nivoima; U školi je teško naći pojedince koji drže do pravih životnih vrednosti. U porodicama je takodje teško naći roditelje koji znaju i koji čine sve da deci stave do znanja da se vrednosti života trebaju i moraju poštovati nezavisno od trenutnog kolapsa društva. U politici je izgleda nemoguće naći nekoga ko ima jasno viziju ispravnog razvitka ove zajednice koja bi morala da shvati da joj je jedini i najveći i pravi prijatelj upravo ona sama a ne nijedna druga država sa strane. U ovoj zemlji kao da više nema ustanove ili preduzeća gde se shvata prava vrednost rada i ispravnog i poštenog odnosa izmedju poslodavca i radnije. I ono, rekao bih najvažnije, crkva više nije mesto gde bi se ljudi napajali istinom i obnavljali u sebi i dogradjivali ispravan odnos prema životu, radu i prema samom Bogu. Religije bi trebale i morale podučavati čoveka istini što, nažalost, u današnje vreme one niti čine, niti mogu niti imaju istinu.
U ovom obezglavljenom vremenu čovek mora sam istraživati i otkriti odakle da sebi pribavi ispravan odnos prema životu u celini i odakle i kako da se napaja istinom.
Svima je teško ali niko ne želi da kod sebe u svojim shvatanjima, verovanjima i poimanjima bilo šta značajnije promeni. Sa starim shvatanjima i starim odnosom prema životu ne mogu se dogoditi nove značajnije i neophodne promene. Promenu mora da ostvari svaka jedinka da bi se videla i ostvarila u društvu u celini.
Pitao bih svakog, Šta moraš ili trebaš promeniti kod sebe? Ako svako za sebe otkrije i to ostvari mi više nećemo biti tamo gde jesmo.