SLABIĆ

Slabić ili ljudsko biće koje je sposobno da oseća preveliku količinu bola, ali nesposobno da se nosi sa tim bolom. A da li je u pitanju samo bol? Može li i tuga da nas učini slabim, depresija, alkohol, droga, bolest, bezizlazna situacija, smrt? Da li slabost posmatramo kao fizičku ili psihičku nemoć, a možda i oboje?

Toliko dilema, a svaki odgovor varira zbog mnogo faktora. Ako se bojiš da budeš povređen, da postaneš tužan, da te neko izda ili da završiš usamljen, da li te to čini kukavicom ili slabićem? Možda se ta dva epiteta ličnosti ukrštaju kao simetrale uglova trougla i spajaju u jednoj tački koja čini krug naših epiteta.

Da li smo to mi koji stojimo u centru, a naš život, naše kretanje opisuju dva kruga oko trougla, unutrašnji i spoljašnji? Unutrašnji je stvaran put našeg života, a spoljašnji govori o našem imaginarnom životu, onom o kom maštamo pre nego što legnemo da spavamo, onaj život koji nam deluje nedostižno, ali
primamljivo.

Da li su dimenzije tvog i mog trougla iste? Šta ako je tvoj veći i samim tim to znači da ćeš duže živeti? Možda se može reći da je razdaljina između ivica manjeg kruga i ivica većeg, na neki način, prikaz koliko nam puno ili malo fali da naš stvarni život postane onaj koji priželjkujemo. Možda smo baš zbog toga svi mi postali slabići. Bez razmišljanja i borbe, prihvatamo činjenicu da će udaljenost stvarnog života i mašte biti uvek jednaka i uvek nedostižna.

Prihvatili smo da je mašta poput čuda i magije, čuješ da postoji, ali nikada nisi video fizički dokaz o njenoj egzistenciji. I gore od svake kukavice, narkomana, bednika, siromaha, mi smo slabići koji se umotavaju u toplo ćebe mašte, previše lenji da ustanemo i krenemo u poteru za spoljašnjim krugom, trpimo bol i brišemo suze u nadi da niko ne vidi ono što krijemo ispod kože, unutar srca.

Milica Bajić

Izvor: Najkraće priče 2012 – zbornik kratkih priča (IK Alma 2012, priredio Djordje Otašević)