Веселинка Стојковић

Из говора села Ратаја код Врања – трагови

(Призренско-тимочки дијалекат)

 

ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИК

Неке занимљивости

 

Б

Бáлдиса, свр. пропаде од посла; од муке.

Бáлдиса како никој.

Бáница, ж. види: суканица – баница.

Бáничка – од мерáк! Научила си да сучеш коре.

Батисáја, свр. пропао, онемоћао; уништено.

Батисáја сам, ич не могу. Готóв сам. (Пропао сам, ни мало не могу; онемоћао сам.)

Батисáле ми се њиве, батисáло ми се сено, батисáло ми се лојзе. Овéј кише ме изедóше. (Упропастиле ми се њиве, сено, виноград.)

Батисувáње ву не гине ни на башчу, млого је вода од овéј кише.

Све ми се батисáја бостáн. Буди жито, па и бостáн.

Батиштина до батиштину. Пропас до пропас. Какó ће се живи?…

Е, какьв човéк беше! Батисáја, нема га ништо. Кило човéк.

Бáтиса, па тој ти је. Изедóше гу муке.

Бегéн, прид. м. убав, наочит, допадљив, добар, вредан. Без мане.

Бегéн момьк (момак).

Бегденише, гл. свиђа му се, свиђа јој се.

Бегденише гу, ће гу купи. (њиву, кућу)

Беле паре за црни дьнови; Беле паре за црни дни.

Белким, реч. можда; као.

Белким ће може да дође. (Можда ће моћи; Као моћи ће.)

Белким ће урабóти све до подруьчк. (Обећала је да ће завршити посао до доручка.)

Бетéр, прид. ж. м. с.

Бетéр мајка, бетéр татко, дете пóбетер.

Бетéр ти рабóта. (Боље да ниси радио.)

Бетéр, па пóбетер. (Лоше, па још горе.)

– Пóбетер, комп. гори.

– Нáјбетер, суп. најгори.

Бирáја, несвр. бирао.

Бирáја, бирáја, па добрáја. (Бирао, бирао, па изабрао најгоре.)

Бир, бир – па у вир! (Бира, бира, па изабере најгоре, или остане празних шака.)

Бирка сьг свирка.

Бирка – сьг: свирка!

Биркав се, несвр. јуре се.

Биркав се по сокаци.

Ако ги је набиркаја. Полудéше. (Ако их је истерао, полудеше.)

Избирка краве под кућу, да попáсев малка. (Истера краве на пашу.)  

Блáзе, реч. благо.

Блáзе си га на њум; Блазé си ву. Благó си ву. (Благо њој.)

Богумилка, и. ж. Богу мила.

Богомилка, и. ж. Богу привржена.

Бóжем, реч. бајаги, кобајаги; као.

Бóжем ће дође. (Требало је да дође; Као хтела је да дође.)

Бóжем не ву је добро.

Будалéс, прид. м. будаласт.

Будалéс, куде га нађé да се залепи за њега! – На крај свет отшила да га нађе.

Будáлска, прид.

Будáлска работа.

Будалштина (ж.) му је тој направила (напраила).

Пóбудāла од њега нема.

Пóбудале, па тој ти је!

Будáлка, ж. хип.

Будáлка, могла је све да заврши на време.

Будáлка, не знаје колко је ýбава. Не знаје колко ми је за срце прираснáла.

___________________________________

[1] Скраћенице: м. (з. тьј – тај, тија) – им. мушког рода, ж. (з. тај, теј) – им. женског рода, с. (з. тој, тија) – им. средњег рода; с. хип. – им. средњег рода, хипокористик, м. аугм. – им. мушког рода, м. пеј. – им. мушког рода; плур. т – плуралија тантум; з. – заменица; прид. – придев, комп. – компаратив, суп. – суперлатив; бр. – број; свр. – глагол свршеног вида, несвр. – глагол несвршеног вида, пов. – повратни глагол; прил. – прилог; предл. – предлог; в. – везник; реч. – речца; узв. – узвик.

Напомена: Акцентовани самогласник и, акцентовани полуглас ь и вокално р, приликом објављивања, уместо акцента, добијају број 7.