Prof. mr Željko Komosar
Kaligrafija. Krasnopis. Lepo pisanje.
Šta je to umetnost lepog pisanja ili krasnopis poznatiji kao Kaligrafija
Kaligrafija (od grčkog kalos – lep, graphein – pisati) je umetnost lepog pisanja koja vodi poreklo sa dalekog istoka (Kina, Japan). Čuveni drevni majstori kaligrafske veštine su Persijanci, islamski ali i zapadnjački kaligrafi.
Savremena definicija kaligrafske veštine je da je to umetnost davanja forme slovnim znacima na virtuozan način.
Kaligrafija zapadnog sveta, kojoj pripada i naša, koristi fonetsko pismo, po principu – jedan glas, jedan slovni znak. U njoj su zastupljena dva pisma: ćirilica i latinica. Inspiracija za rimska knjižna pisma bili su grčki slovni znaci nastali u periodu rimske imperije. Iz tog perioda potiču značajna pisma, koja i danas koristimo, kao što su: rimska kapitala, rustika, uncijal. U 8. Veku n.e., za vreme vladavine Karla Velikog, stvoreno je značajno pismo – karolina. Ono je bilo inspiracija kaligrafima u renesansi, kada su nastala značajna pisma: humanistički minuskul i kurziv, koja se i danas koriste. U baroku su se pisma usavršavala i virtuozno izvodila. Tome je doprinelo i uvođenje različitih metalnih pera. Kod nas, kao i kod drugih pravoslvanih naroda, veliku zaslugu imaju manastiri. U njima su obrazovani monasi prepisivali stare rukopise i tako ih umnožavali, pisanim ustavom, ćiriličnim pismom koje je za inspiraciju imalo grčki uncijal. Ovim pismom je pisano i Miroslavljevo jevanđelje. Pored ustava imamo poluustav i brzopis, manje formalna pisma ali svojom lepotom ne zaostaju za ustavom.
Kaligrafija se ispisuje na pergamentu, papirusu i papiru. Koriste se različite vrste alata: četke, pera od trske, bambusa, ptičija, metalna pera, a od savremenih alata tu su i različite vrste markera, flomastera, posebno zarezanih za kaligrafsko ispisivanje.
Danas se kaligrafija koristi za funkcionalna ispisivanja različitih tekstova kao i za ispisivanje slobodnih umetničkih komada.
Pismo je jedna od najznačajnijih tvorevina ljudske civilizacije, zbog toga što važne istorijske tekstove možemo pročitati. Od samih početaka pismenosti umetnici kaligrafi su se trudili da slovne znake ulepšaju i da ih učine primamljivim i jasnim za glavnu funkciju – prenošenje informacija.
Pojavom tipografskih fontova, kaligrafija se koristi u posebne svrhe. Različite vrste tipografskih fontova kreiraju kaligrafi, tipodizajneri.
. . .
Kaligrafski radovi u tekstu su ilustracija Profesora mr Željka Komosara
Jedan od mojih omiljenih kaligrafa :) -> http://kaligrafija.blogspot.com/
LEPO I VIRTUOZNO. DA LI SE OVA VESTINA MOZE NAUCITI ILI SE COVEK RODI SA NJOM PA MU SKOLA SAMO IZBRUSI TALENAT I DA MU PERFEKCIJU?
Na istoku planete, u Kini, Japanu I medju arapima kaligrafija se uvek dozivljavala pre svega kao duhovna disciplina, uzdizanje duha kroz vestinu I estetiku pisanja. Na zapadu je toga bilo delimicno kroz rad redovnika u samostanima, ali su molitva, ikona I freske bile znacajnije duhovno sredstvo uzdizanja. Ima li moderna kaligrafija duha u sebi ili je samo akrobatika pisanja?
vrlo lepo, edukativno i ilustrativno.
Svojevremeno sam dobijao časopis iz iranske ambasade u kome je bilo sjajnih kaligrafskih ilustracija. S obzirom da se radi o islamu, sve ilustracije su se bavile ispisom stihova iz Kurana, i izgledale su vrlo komplikovano za ispisivanje, ali impresivno.
Meni se lično čini da postoji velika razlika izmedju Japana, arapa i zapadne kaligrafije, počev od motiva, tehnike do samog izgleda. Dok je japanska kaligrafija tanana, suptilna, minimalistička i lagana u izradi, arapska je kitnjasta, složena, kompleksna, mukotrpna za rad, a zapadna je negde izmedju. Barem mi je takav utisak, mada nisam kompetentan.
Malo otomanske kaligrafije, koga zanima . . . http://calligraphyqalam.com/gallery/index.php?album=period-4-OttomanTurkey
Svaka cast vi ste jedan od mojih najboljih kaligrafa.
Svakako da se mora imati dara za kaligrafiju. Uostalom kao i za svaku drugu umetnost. Imam tu cast da licno poznajem prof. Aleksandra Dodiga, po meni najboljeg kaligrafa u Srbiji, kao i srecu da se divim njegovim radovima! U razgovoru sa njim dosao sam do podatka da kod nas ne postoji udzbenik ili prirucnik za kaligrafiju na srpskom jeziku, pa cak da se na fakultetu o kaligrafiji uci iz nekakvih skripti sto je svakako ponizavajuce! Evo probajte da *izguglujete* fontove srpskog srednjevekovnog brzopisa i videcete! O lepoti tog pisma morao bi se otvoriti novi forum!
[…] od grafike i akvarela, pa preko slikarstva sve do krajnje destinacije u kojoj je nenadmašan – kaligrafija. Gospodin Komosar ujedno i predaje predmet Kaligrafija kao profesor na fakultetu lepih umetnosti u […]