Strogi rezervat prirode klisura reke Mileševke
Od Brda poskoka do Sastavaka…
Kanjon reke Mileševke nalazi se 8 km od Prijepolja i predstavlja izuzetno očuvano i značajno prirodno područje. Kanjon se odlikuje pravom divljinom i surovosću. Na prostoru klisure reke Mileševke prostire se Strogi prirodni rezervat „Ravnište“, a klisura reke Mileševke predstavlja regionalni park prirode. To je utočiste za mnoge retke i stare vrste koje su ovde živele milionima godina. Pančićeva omorika, tisa, pitomi kesten, orah, crni grab i jela, samo su neke od 317 biljnih vrsta jos nedovoljno istraženih. Ovde se gnezde Beloglavi supovi, patuljasta sova, patuljasti orao, kraški i sivi soko, vrste koje se retko gde mogu videti u Srbiji. Zbog svojih ukupnih ornitoloških karakteristika ovo područje je proglašeno u Kembridžu 2000. godine za medjunarodno značajno stanište ptica prema IBA projektu.
Sastavci… (druga priča)
U prvoj priči sa vidikovca Vrata iznad kanjona Mileševke, ili Brdo poskoka kako ga još zovu, prikazao sam vam foto-priču o domaćinu, tačnije domaćici sa ovog mesta. Družio sam se sa ženkom poskoka, naj opasnije i naj otrovnije zmije u Srbiji. A u drugoj priči spustićemo se do same reke Mileševke, do mesta zvanog Sastavci. Mesto se zove Sastavci jer se na njemu satavljaju Mileševka i Međanska reka i ulaze u kanjon.
Fotografije i tekst: Vladimir Mijailović
Do reke nema puno, pogotovu ovako zumirano :), ali na nekih kilometar dužine treba savladati visinsku razliku od preko 300 metara. To i nije tako strašno, ali se treba i vratiti.
Krećemo se uredjenom planinarskom stazom koja se spusta do reke i dalje nastavlja kanjonom sve do manastira Mileševa. Inače, ovu su jedna od retkih mesta gde se drveće rađa i umire… Jednostavno, odavde ih teško i helikopter može izvući.
Ovaj stogodišnji lepotan (a možda i stariji, nisam baš stručan da procenim) odvaja se od ostalih sa svojim impozantnim dimenzijama obima od preko 2 metra i visine, po našoj proceni, skoro 40 metara. Ako ne verujete prema ovoj, procenite sami na sledeće dve fotografije.
Obim…
… i visina.
Pančićeva omorika u kanjou Mileševke.
Beloglavi sup u kanjonu Mileševke.
Sada smo već na samom dnu kanjona… Ako ste mislili da Pančićeva omorika raste samo na Tari grdno ste se prevarili. Evo je i ovde u kanjonu Mileševke, naj južnijem mestu gde je ovaj četinar pronadjen.
80-tih godina, mestanin obliznjeg sela primetio je ovo neobično drvo, dolaskom u selo rekao je ,,Vidio sam neko drvo, da je smrča nije smrča, a nije ni jela,, nakon toga se saznalo da je to Pančićeva omorika.
Još jedan od simbola kanjona Mileševke je i beloglavi sup koji se upravo tu i gnezdi. Prizor koji vidite je majka koja ispred gnezda motri na „uljeze“ dok njeno čedo drema u pozadini… Bela „fasada“ ispod gnezda vam je jasno od čega je.
Visoke litice kanjona sa njihovim vojnicima… borovima čuvarima.
Reka Mileševka
Stigli smo do reke… mesto zvano Sastavci, tačnije nešto malo niže. Ovde se, kao što smo već rekli, sastaju Mileševka i Međanska reka. A gde u stvari nastaje Mileševka? Dve sastavnice reke Mileševke izviru ispod 1734 m visokog Katunića, najviseg vrha Jadovnika, obilaze susedni vrh Kozomor i spajaju se kod sela Milošev Do.
Reka Mileševka
Čista planinska voda Mileševke stanište je i potočne pastrmke, a još jedan od mnoštva ciljeva naših domaćina Udruženja gradjana „Jadovnik“ je i stvаrаnje uslovа zа očuvаnje i rаzmnožаvаnje ove ribe, sinonima za čiste reke.
Staza kroz kanjon Mileševke je većim delom uređena, ali nedostaje još viseći mostić čime će biti rešen problem dela staze kojom treba izaći na desnu stranu kanjona. Do sada je to bio veliki problem za posetioce kanjona i mnogi su nastavljali put samim koritom reke, što ni malo nije lako, a ni bezbedno.
Zbog ovakvih i sličnih mesta nije dobro kretati se koritom.
A ovaj balvan jedina je alternativa za prelazak na desnu stranu obale, ali njega ćemo da prelazimo u nekoj drugoj priči kada se budemo spustali celom dužinom kanjona.
To bi bilo sve. Ostavljamo Mileševku da kroz kanjon juri ka Prijepolju gde završava svoj put kao desna pritoka reke Lim.
Srdačan pozdrav do sledeće Foto priče sa Balkana!
Zahvaljujem se aktivistima udruženja gradjana „Jadovnik“ bez čije logističke podrške moja foto misija sigurno ne bi uspela. Za sve ljubitelje prirode, avanturiste, planinare ili samo izletnike koji požele da posete ovaj kraj članovi udruženja gradjana „Jadovnik“ pružiće domaćinsku dobodošlicu. https://www.facebook.com/jadovnik
O autoru
„Vladimir Mijailović je iskreni ljubitelj prirode i o tome svedoče njegovi brojni radovi. Uspešan je u poslu kojim se bavi, ali kako sam kaže njegovo najveće interesovanje predstavljaju putovanja i nova, nedovoljno istražena mesta. Voli kada poseti malo istražene pećine, klisure, kanjone, uživa u plovidbi na rekama i planinarenju. Prava stvar je naravno, kako i sam kaže, kada u avanturu krene sa prijateljima.
Odličan je poznavalac naših krajeva i pravi sagovornik. Uvek je spreman da pomogne i učestvuje u organizaciji putovanja. Pravi je čovek za to. Njegov doprinos razvoju eko-turizma u Srbiji je veliki, upravo iz razloga što voli da otkrije i poseti manje istražena i popularisana mesta koja imaju veliki eko-turistički potencijal. I pored svega što uspešno radi Vladimir je pre svega skroman i prijatan, spreman da pomogne, posavetuje i sarađuje sa pravim ljubiteljima prirode.“
http://www.facebook.com/vladimir.mijailovic
http://www.facebook.com/groups/art.travel.photography/
http://www.shutterstock.com/g/Vladimir+Mijailovic?rid=1906883
Lepe fotografije i lepi prikazi predela koji nisu tako poznati i prepoznati još uvek.
Hvala Zatko… Evo prilike da uz pomoć ljudi iz Udruženja gradjana „Jadovnik“ svi zainteresovani vide ovu lepotu, kako si već rekao, predela koji nisu tako poznati i prepoznati još uvek. https://www.facebook.com/jadovnik