Веселинка Стојковић
Из говора села Ратаја код Врања – трагови
(Призренско-тимочки дијалекат)
ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИК
Неке занимљивости
В
Вáрка се, несвр. чува се.
Вáрка се човéк докле (ј)é млад, после му је џабе.
Варкá се, али не могá да се увáркам, голéм сам баксýз: с обе ноге загази у кал.
Вáркај се, никој неће те увáркa.
Вáркаш здравље докле га имаш, кьд га немаш, нема што да увáркаш.
Заваркá ву краве докле изврза телци.
Завáркај ми дете, сьг ће се врнем! (Причувај ми дете.)
Завáркај се, да ти се свак не смеје.
Завáркај си кућу, несам ти душмáнин.
Завáркај неку пару, тешко је кьд немаш.
Троши, паре су затóј, али заваркýј си помáлко.
Ако не завáркаш леб и с леб, да има пóнадугāчко, тешко на кућу. Лошо време дођé.
Зáварка тој имáњце, па добро је. Што би онакóј!
Уваркá се, не се изгорó.
Уваркá се од овија трња.
У́варка деца од лошотију. (Сачува децу од лоших утицаја.)
Здрава је, уваркáла се у младос.
У младе године се уваркáла.
Уваркáла се кьд требáло.
Уваркáла се кьд је требáло, та сьг. (Сачувала се кад је требало, па ће сад.)
Виђа, и. ж. изглед; спољашњи изглед; оно што се види.
Ýбаво девóјче на виђу. (На поглед; Лепа је.)
Има ги на виђу, ама за рабóту никако.
Врћа, несвр.
Живóт ни врћа онóј што на други дáвамо.
Не врћа паре лько.
Ако нема врћáчка, нема ни давáчка. (Ако нема враћања, нема ни давања.)
Ву, з. њој, јој.
Дај ву што је њóјно.
Некá ву га, њóјно си је; она си је тој стекла.
______________________________________
Скраћенице: м. (з. тьј – тај, тија) – им. мушког рода, ж. (з. тај, теј) – им. женског рода, с. (з. тој, тија) – им. средњег рода; с. хип. – им. средњег рода, хипокористик, м. аугм. – им. мушког рода, м. пеј. – им. мушког рода; плур. т – плуралија тантум; з. – заменица; прид. – придев, комп. – компаратив, суп. – суперлатив; бр. – број; свр. – глагол свршеног вида, несвр. – глагол несвршеног вида, пов. – повратни глагол; прил. – прилог; предл. – предлог; в. – везник; реч. – речца; узв. – узвик.
Напомена: Акцентовани самогласник и и вокално р, приликом објављивања, уместо акцента, добијају број 7, акцентовани самогласник у квадрат испред себе.
Na trenutak cula sam moju Baku, hvala Vesela!
„Varkaj se cerko nemoj noc da te fati…“
A ja posla sa “ kanace“ u rukama da donesem kiselu vodu.
Kisele vode je bilo u centru sela… pumpa kisele vode …
Tu smo znali da ostanemo malo duze.
Tu su se radjale i ljubavne price…
…a ja dete, kao slusala, a ustvari secam se da sam se i ja zaljubila u decaka malo stariji od mene.;-) bio je prelep, imao je zelene oci.
Sada, nije tako lepo ostareo, i nikada nisam ni njemu ni ikome rekla.
Hvala Vesela, ti umes!
Ti umes da me vratis u proslost.
Ех, та лепа времена, топла времена…