Đorđe Popović
* * *
Aktuelnost Zakona o zaštiti potrošača asocirala me na jedan dogadjaj iz 2005. godine. U to vreme je u Novom Sadu osnovan JKP “Parking servis”, a sa tim događajem je, između ostalog, i “pauk” intezivirao svoj rad. Tako je jednom prilikom “pokupio” stari Reno 4 sa parking mesta rezervisanog za pripadnike vojske.
Automobil je bio vlasništvo jednog starijeg gospodina koji je bio zaposlen kao civilno lice na službi u vojsci. Jedina njegova greška je bila ta što je privatni automobil koristio u službene svrhe.
Danima je obilazio sve institucije po gradu: Parking servis, policiju, Upravu za saobraćaj, kabinet Gradonačelnika ali bezuspešno. Njegov Reno je danima čamio na placu Parking servisa dok je on uzalud obilazio gradske „moćnike“. Na njegovu žalost nije imao podršku ni ukućana. Na kraju je iz očaja seo, napisao svoju prvu pesmu i prosledio je nadležnima:
. . .
MOJA PRVA PESMA
“PARKING SERVIS” ponos Novog Sada Setio se kako živeti bez rada; Nabavio negde dva “pauka” stara Pa počeo sebi dohodak da stvara. . Gradili smo parkinge širom Novog Sada Da naš “Parking servis” ima čim da vlada; Uzimaju brate kol’ko njima treba Dok sirota raja nema ni za hleba. . Ako nemaš odmah novac da im daš Ne daju ti auto treba to da znaš; Svakim novim danom pare im se roje Jer od tebe čuvaju ono što je tvoje. . Logistiku gradsku policija daje Da bi lakše došli do para od raje; dok moćnici idu kroz svetlo crveno Na “P” površini smeta im moj RENO. . Zakonsku im podršku gradska vlada pruža Zbog njih moja žena ostaviće muža; Meni želju za pravdom ona ne priznaje Njima koka snosi novo zlatno jaje. . Oj pravnici Novog Sada tako li vam struke Učinite nešto spas’te narod muke; Osporite odluku kojom narod truju; Imovinom rođenom da ga ucenjuju. . Otadžbino moja žitna, a i voćna Dabogda mi bila kao oni moćna; Ovu pesmu napisah, ne što imam dara Već od muke što nemam kol’ko hoće para
. “JEDAN OD MNOGIH” |
.
Posle nekoliko nedelja automobil je preuzela njegova supruga.
. . .
Stvarno, kakvi smo mi to ljudi. Pa samo zbog kreativnosti i autentičnosti čoveku je trebala biti oproštena kazna.
Ništa se u ovoj zemlji ne ceni, najmanje kreativnost.
Zakon je isti za sve ili nije zakon.
Koliko se sećam, rukovodstvo PSNS mu je ponudilo kao poklon pretplatnu godišnju karticu.
Nije hteo da je primi, ali supruga je to učinila. Preuzela karticu i jadala se „sa kim ona živi…“.
On je ostao dosledan.
Možda nam ipak ima spasa :-)
Tu i tamo je preostao poneki Pancho Vila :)
Sreca da je imao suprugu zdravog razuma. Stvarno, sa kim ona zivi. Tipicno mucho macho fazon. On trazi neku „nebesku“ pravdu i princip, a ignosrise drustvena pravila. Stvarno, s kim mi zivimo?