POLAKO SE VRAĆAM
beznađe i pustoš,
od grozničave znojave noći,
do bledog suvog jutra,
od prvog mirisa bljutave jutarnje kafe,
do suvog zalogaja hleba
u neki podnevni sat,
od neme podnevne gužve,
do večernjeg bola.ona se ne javlja … ljut sam.
sve sam jači,
iz dana u dan sam sve jači.
slamka nade je vera
u mudrost stare izreke:
sve što te ne ubije, ojača te!
i ne znam šta bih drugo,
nego daradim na sebi.
to je jedino što mogu da učinim
za one koji me vole.
tu pokušavam da ubrojim i sebe.
ona se ne javlja … prazan sam.
već sam dosta bolje.
čuo sam nečiji smeh danas,
i nije mi delovao lažno.
ona se ne javlja,
možda ima nade … zvaću je.
a život napada u talasima,
prekrije me,
hladano i mokro.
sin je opet slab,
ne ide u školu
već nekoliko dana.
otac nervozno kopa deo glave.
tu mu se, verovatno, nalaze
čvorovi prošlosti
današnjeg života.
ona se bori sa sobom i sa mnom.
pas je nežan i setan,
dobiće teranje svaki cas.
krov je nešto prokisnuo,
sredio sam.
opet sam pokisao.
da li je dobro sto sam je zvao?
na poslu trulo,
borim se koliko mogu.
anđeo čuvar kaže:
„bori se za ljubav“
država pred bankrotom,
tu ne mogu nista.
anđeo čuvar kaže:
„to radis zbog sebe, sada i sutra“
molim se!
vozim bicikl uz reku,
borim se sa strujom i mislima.
hranim dusu, hladim srce
i glavu!
ona se i dalje ne javlja.
vraćam se nizvodno,
moram opet doći
na tačku polaska.
svađam se sa kueljom fukoom,
kao da klatno smanjuje
periode bola.
sunce daje nadu u lep oktobar,
novembar je tako daleko,
jedva čekam decembar.
biće belo i biće kraj,
nadam se, i novi početak.
anđeo čuvar kaže:
„ponekad moraš umreti,
da bi ponovo živeo“
biću ja uskoro dobro.
ne brini!
sve sam jači.
iz dana u dan sam sve jači.
sve što te ne ubije, ojača te!
p. s. vidimo se u januaru,
proleće obećava.
GORAN MARINKOVIĆ