Веселинка Стојковић
Из говора села Ратаја код Врања – трагови
(Призренско-тимочки дијалекат)
ДИЈАЛЕКАТСКИ РЕЧНИК
Неке занимљивости
Д
Дабóгда, реч. нека буде; нека Бог дâ.
Дабóгда те срећа цел живóт пратила!
Дáјбожe, реч.
Дáјбоже да је такóј. (Тешко да је тако; Дај-боже да је тако.)
Дајбóже да је такóј; Дај, Боже, да је такóј. (Нека буде тако; Нека Бог дâ да је тако.)
Дьн, м. дан.
У дьн му се не нáшја! (Тежак дан.)
Дьньс (прил.) је тéшак живот.
Богами, на дьньшњицу (ж.) не се искáча на крај. (Тешко се данас излази на крај.)
Деца те подизав, деца те сатирав.
Девојчéнце, с. хип. девојка.
И девојчéнце добро, и момчéнце добро. Нашли се.
Дóкрајиса, свр. уништи; дотера до краја.
Дóкрајиса не овáј суша.
Домазльк, м. домаћинство; имање; добар сој.
Тапија на његóв домазльк је уработéна њива.
Ýбав ги домазльк, нема туј.
Домазльчна (прид.) ги стока.
Дóцкан, прил. касно.
Дóцкан дођóмо.
Задоцнили се (пов.), па несу гу видéли.
Одоцни (свр.) и подручьк и ручьк.
Дрвендáћ, м. укочањен, непомерљив; стиснут, срамежљив.
Дрвендáћ. Не умé да прозбóри како човéк.
С дрвендáћа да немаш рабóту.
Станáја како дрвендáћ.
Па ли се помери малка, дрвендáће!
Све дрвендáћи. Да запóјев, па да заиграв, земља да şьмни.
Што да ги рабóтиш кьд су дрвендáћи.
Другáчка, ж. другарица.
Другáчка је другáчка, мајка је мајка.
Казýј на друга́чку, па и немóј.
Другáчка што ти мисли, никој не ти мисли.
Тој су ми моје другаричке (ж. хип.).
Овóј ми је другáрче (с. хип.), с њега се играм.
Дрýство, с. друштво.
Уваркá ги деца од лошо дрýство.
Дудýк, м. фрулица.
Дудýк. Усукáја се како дудýк.
Задудýли (свр.) нешто. Кудé ти је дудýче?
Дудулéнце. Моје дудулéнце. (Од мила, детету.)
_______________________________________
Скраћенице: м. (з. тьј – тај, тија) – им. мушког рода, ж. (з. тај, теј) – им. женског рода, с. (з. тој, тија) – им. средњег рода; с. хип. – им. средњег рода, хипокористик, м. аугм. – им. мушког рода, м. пеј. – им. мушког рода; плур. т – плуралија тантум; з. – заменица; прид. – придев, комп. – компаратив, суп. – суперлатив; бр. – број; свр. – глагол свршеног вида, несвр. – глагол несвршеног вида, пов. – повратни глагол; прил. – прилог; предл. – предлог; в. – везник; реч. – речца; узв. – узвик.
Напомена: Акцентовани самогласник и, акцентовани полуглас ь и вокално р, приликом објављивања, уместо акцента, добијају број 7, акцентовани самогласник у квадрат испред себе.
Илустрација преузета са http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=333163.