Beli i crni hleb licemerja života

Licemerje koje vlada u životu jednostavno opisuje obojeni beli hleb to jest crni hleb naš nasušni

 

 

Crni hleb nije crn, nego je obojeni beli hleb. Beli hleb koji se boji u crno je laž koju gutamo. Tako običnu laž koju prihvatamo gasi svetlost Istine i oboji je u crno, ili u bilo koju drugu boju, u dugine boje ako treba. Ako to do sada niste shvatili, mnogo toga drugog još nećete shvatiti u životu, jer je očigledna prevara koju nam naši vrli pekari serviraju. Mada, iskreno govoreći, nisu oni krivi. Mi potrošaći hoćemo obojeni beli hleb, da umirimo savest da jedemo crni hleb.

Svi znamo, mislim barem da većina zna, da je beli hleb ukusan i mek a crni hleb zdrav i tvrd. Ali mnogi to i zaboravljaju. Odlično je što ipak imamo i crni hleb koji je mekan i pufnast baš kao i beli. Vrlo su slični, ali taj nazovi crni hleb ima mekinje i integralno brašno u sebi, i on je po tome zdrav. Savest nam je mirna.

Pa nije baš tako. Evo baš hoću da vam uznemirim savest. Crni hleb koji se kod nas prodaje je uglavnom obojeni beli hleb, koji se boji pekmezom, kakaom, samlevenim prepečenim ječmom i nekim drugim bojama. Pravi crni hleb ne može biti ni pufnast, ni mekan, ni lak. Pravi crni hleb je težak, vlažan, ima pun ukus, svuda se vidi zrnevlje, nije rupičast, i nije lagan. I nije tako jeftin kao beli hleb, jer se mnogo teže sprema i dosta više košta.

Džaba bacate pare kupujući obojeni beli hleb. Ako će vam to umiriti savest, samo nastavite dalje. Mnogo je stvari u vašim životima u kojima se umiruje savest, vrši se anestezija misli i odluka, jer je tako lakše. A crni hleb naš nasušni je početak svega. Početak licemerja i hipokrizije društva koje ne ume da pogleda istini u oči i da to prizna – ne prodajte nam obojeni beli hleb kao crni. Ne prodajte nam priče o lepoj budućnosti kada se niste potrudili da sadašnjost učinite istinitom. Ne prodajte nam priču da ste dobri i iskreni, kada psujete, lajete i pljujete po svemu. Ne prodajte nam priču da ste talentovani i sposobni kada od vas ima mnogo veštijih.

Ne prodajte nam priču o sebi, nama, zemlji, jer nista niste učinili da nam svima bude bolje. Malo je ko od nas nešto učinio da nam bude bolje. Svi kupuju lažni crni hleb da umire savest. Da prodju jeftinije. Da se ne terete odgovornošću i savešću.

Kupili ste crni hleb da sebi zamažete oči bojom a ne da se ispunite suštinom. Bitnija vam je forma od sadržaja. Radije se priklanjate laži nego istini. Jer istina obavezuje a laž je laka. Zato ste i bolesni, jer stalno jedete beli hleb a nemate savesti da kupite crni hleb. Cicije ste prema istini.

Istiniti ste koliko i crni hleb koji kupujete i jedete. Zato vam ne može biti bolje. Jel od hleba nasušnog sve i počinje. Ne možete živeti u svetloj zemlji ako jedete crnu laž.

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.