Infekcije usta – najčešće bolesti usne duplje  i desni

Kako nastaju infekcije usta i desni. Koje su najčešće bolesti usne duplje i uzroci

 

 

DESNI, JEZIK, NEPCA – SEDIŠTA PODMUKLIH INFEKCIJA USNE ŠUPLJINE

Razne reklame koje nas savetuju da vodimo računa o pranju zuba često nas navode da zaboravimo da zubi čine celinu sa ustima i predstavljaju ono što lekari nazivaju usnom šupljinom. Stoga ćemo odmah početi time što ćemo reći da se, u poslednje vreme govori o „bakterijskoj prevlaci“ kao korenu iz koga se razvija karijes, ali se slabo ukazuje da je njeno štetno dejstvo daleko šire.

BAKTERIJSKA PREVLAKA JR NEVIDLJIVA PRETNJA ZUBIMA

Bakterijska prevlaka je bezbojan, lepljiv sloj koji se lako obrazuje dejstvom bakterija na površinu nečistih ili loše opranih zuba. Ona nije zarazna i nije jedini uzročnik oboljenja zuba ali krajnji ishod njenog postojanja može da bude gubitak zuba čak i ako imaju vrlo malo karijesa ili ga uopšte nemaju. Bakterijska prevlaka predstavlja nevidljivu, podmuklu pretnju zdravlju zuba jer je uslov ne samo za pojavu karijesa, već i oboljenja desni, od gingivitisa do pioreje. Zaista, bakterijska prevlaka, čijim se taloženjem stvara zubni kamenac (više ili manje vidljiva kora) glavni je uzročnik, ako ne i jedini, parodontopatija, oboljenja tkiva koja drže zube, uglavnom desni.

Uvreženo je mišljenje da su paradontopatije tipične za stare ljude: međutim, tačno je da su one veoma česte u svim godinama starosti.

Bakterijska prevlaka može se otkriti već pri samom početku njenog obrazovanja kad se u ustima rastvori tableta koja je oboji ružičasto. Delovanjem četkice i međuzubnog konca na obojenim delovima, bakterijska prevlaka lako se može odstraniti. Ako se, međutim, ništa ne preduzme da bi se ona skinula ili ako se ne zna za njeno prisustvo (a to se može desiti i onome ko dva puta dnevno pere zube), prevlaka nastavlja da se uvećava i postaje „zubni kamenac“. On predstavlja klin između zuba i desni, odvaja ivicu zuba od desni i otkriva mu ‘ogrlicu“. Na taj način se otvara put ne samo karijesu već i gingivitisu, i još gore, pioreji koja dovodi do ispadanja zuba.

PAZITE NA DESNI

Kako je napred opisani proces u prvim fazama bezbojan, on vrlo često prolazi neopažen i može se utvrditi samo lakim otokom i crvenom bojom desni. Zubar lako može da skine kamenac, zaustavi jednostavni gingivitis i ponovo uspostavi zdravo stanje. Ali ako njegova intervencija zakasni, oboljenje parodonta postaje hronično, gingivitis može da doprinese pojavi pioreje ili,bolje reći, paradontitusu: teškom oboljenju korena zuba i njegovih šupljina koje, ranije ili kasnije, vode ka delimičnom ili potpunom ispadanju zuba.

Stoga, pažnja! Ne smete se ograničiti samo na vođenje računa da li su vam zubi čisti, već treba da posmatrate i izgled desni: ako su blede ili suviše crvene, natečene, krvave ili povučene na nivo koji nije normalan, to znači da postoji gingivitis ili pioreja te su stoga zubi ozbiljno ugroženi. Gingivitis i pioreja mogu se sprečiti ne samo otklanjanjem bakterijske prevlake i kamenca, ne samo neumornim korišćenjem dobre zubne paste, već i ispiranjem usta odgovarajućim jodnim rastvorom više puta na dan. Taj rastvor ima antiseptičko i baktericidno dejstvo.

INFEKCIJE USTA OD VIRUSA

Veoma čest oblik (ali mu tačan uzročnik još nije otkriven) je akutni ulcerativni gingivitis koji najčešće pogađa mlade, specijalno zimi. Karakterišu ga slab bol, krvarenje i ulceracije (grizlice -oštećenja na desnima sa neprijatnim zadahom, tipičnim za to oboljenje. Leči se oksigenskim supstancama, antibioticima i strogom higijenom usta bez koje gingivitis ne može potpuno da se izleči i dolazi do recidiva, sa sve većim i nepopravljivim oštećenjima desni i zuba.

U ustima stalno žive mnogi mikroorganizmi (uglavnom bakterije), bezopasni pa čak i korisni, kao i oni patogeni ili koji su u stanju da izazovu ne samo gingivitise već i stomatitise, ili zapaljenja usta infektivnog tipa.

Tako imamo virusne infekcije kao herpesni stomatitis, veoma čest kod dece i mladih, ali benigni, koji je praćen slabošću, groznicom, uvećanjem limfnih žlezda pod vilicama, praćeno zapaljenjem i ulceracijama usne sluzokože. Kao i kod ostalih virusnih oboljenja, ne postoji specifična terapija: stoga se pribegava lečenju simptoma tetraciklinskim preparatima. Virusnog porekla je, mnogo rasprostranjeniji među odraslima, i herpes (takozvana groznica na usnama) koji se manifestuje crvenilom za kojim ubrzo nastupa stvaranje plikova, koji kasnije prskaju obrazujući krastice koje polako zarašćuju za jedno desetak dana.Herpes se može javiti više puta, u razmacima od nekoliko meseci ili godina, izazvan raznim uzrocima, kao alergijom, temperaturom, infekcijom, hormonalnim poremećajima, pa čak i emotivnim poremećajima. Ni za herpes usne ne raspolažemo specifičnom terapijom, ali se njegovi simptomi mogu smanjiti steroidnim mastima (koje sadrže hidrokortizon ili bezametozon), kojima se premazuje usna.

MIKOZE USNE DUPLJE

Usta mogu biti sedište i mikoza, to jest infekcija mikroskopski malih gljivica, čija je posledica stomatitis, ili zapaljenje. Najobičnija gljivica izazivač je kandida albikans koja redovno živi u ustima zdravih osoba. Ali, kad oslabi otpornost usne sluzokože, kandida može da dobije patološka svojstva koja izazivaju pojavu infektivnih ozleda koje se manifestuju u raznim oblicima, zavisno od faktora koji je oslabio sluzokožu. Naročito kod dece i oslabljenih starijih osoba, kandidijaza se javlja na unutrašnjoj strani obraza i po jeziku, mikroskopska gljivica obrazuje beličastu navlaku koja se lako odstranjuje.

Dragan Đorđević