Šta mi je donelo blogovanje i vodjenje bloga
Na pitanje ima li koristi od bloga i blogovanja i šta mi je donelo blogovanje odgovor je višeznačan
Kada sam se uputio u blogovanje i vodjenje bloga nisam o tome znao ništa posebno i mislio sam da tu i nema šta mnogo da se zna, otvoriš blog na webu, pišeš o onome što te zanima ili što pratiš, neko to prati i javlja se i tako to ide, sa više ili manje uspeha. Kako sam se prevario. Zapravo, to i jeste najednostavniji koncept koji funkcioniše za blog koji je malo vidljiv i malo čitan, ali kada postanete malo veći, kada postoji stalna i privremena publika, stvari se menjaju. Dramatično se menjaju stvari. Ipak, o tom potom, tema ovog eseja je Šta mi je donelo blogovanje i sam blog.
Blogovanje mi je donelo nekoliko dobrih stvari. Krenimo po redu.
1. Upoznao sam dublje svoje prijatelje i ljude generalno
Forumi, blogovi, facebook i twitter ljudima daju hrabrost da se predstave stvarnijim nego što jesu u realnosti. Ljudi su na webu hrabriji nego u životu da se izraze, verovatno jer ne vide ispred sebe očiglednu opasnost, nego im se čini da su vojskovodje. To je neverovatno kako mediji podstiču ljude da se razobliče pred ljudima, da pokažu svoje pravo lice, svoje namere, shvatanja, ideje, koje i ne možete lako uočiti u svakodnevnom druženju.
Posebno kada nekoga pratite kroz duže vreme pa vidite šta voli a šta ne voli, čemu i kome se divi, šta je za njega vrednost a šta nije, kakav mu je rečnik, kakve slike ga inspirišu ili protiv čega je. Nakon nekog vremena dosta toga vam postane jasno o osobi koju posmatrate. Kao da ste profiler u policiji, onaj koji postavlja psihološki profil osumnjičenog, tako i vi blogujući ili prateći fejs uz malo pronicljivosti ubrzo shvatite ko su vam prijatelji, poznanici ili virtuelni prijatelji došljaci. Naravno, u svemu tome i vi se otvarate prema njima i oni su u stanju i da vas bolje sagledaju i očitaju tačnije.
Kao poseban benefit blogovanja, upoznao sam se i sa nekim zanimljivim i vrednim ljudima, upoznavanje do kojeg ne bi nikada bilo da nas blog nije spojio. Svakako bilo je tu i nekih osoba koje nikako ne bi želeli da imate ni na webu a ni u životu blizu sebe.
2. Shvatio sam gde živim i kakav smo mi narod
Internet publika se donekle razlikuje od celokupnog stanovništva, tim pre što na webu nema sve one mase ljudi koji ne koriste računar i net. Ipak, kao zemlja u malom, na webu ste u stanju da sagledate opšti duh svog naroda, ideje i sile koje ga pokreću. To je vrlo otrežnjujuće saznanje koje se godinama stiče, i koje mi je u sociološkom i životnom smislu dragoceno. Posebno kada shvatite da društvo nema kapacitet za neke stvari ili pak ima za neke druge.
Posebno mi je bitno bilo saznanje koje sam stekao o višem sloju društva, intelektualnom, političkom, kulturnom, stručnom, jer se na webu čisto i jasno vidi šta i kako oni misle. A ono što ljudi misle i vole, to i rade, a kako rade, takva će nam i sudbina biti.
Sa te strane blogovanje mi je donelo pomirenost sa sudbinom narodnom, jer ti postane jasno kuda plovi ovaj brod. I moram priznati, zajedno sa blogom i blogovanjem, pouke svetih pravoslavnih staraca koje smo na Bašti Balkana emitovali u kategoriji Duhovnost, samo malo pa malo iskoče te mudre pouke i uporede ti stvarnost sa njihovim večitim poukama istine, i to ti duhovno saznanje da neki unutrašnji mir i svesnost o ograničenosti i konačnosti. Verujem da nije bilo intezivnog iskustva sa blogom, da ni te pročišćujuće misli i jasnije slike sveta ne bi ni bilo.
3. Naučio sam puno toga korisnog, skrivenog i pametnog na blogu
Na internetu vladaju pravila kao i u običnom životu, vlada zagadjenje smećem i stalni napor da se ono očisti. Kao što su mediji koji nam u proseku serviraju varljivo smeće upakovano u senzaciju ili naše utopijske želje, kao što je masovna industrija hrane koja nam servira ukusno i varljivo smeće, tako i na internetu vlada smeće od informacija, dezionformacija i umišljanja. Web publika je tabloidna i stalno traži tabloidne informacije koje pobudjuju radoznalost, senzaciju i niske strasti. Web publika ne ceni i ne traži kvalitet, znanje i istinu, već laku i ušećerenu zabavu ili strasnu svadju. Kako dole na zemlji medju ljudima, tako i gore na webu medju publikom.
Ipak, i pored svega toga, na webu i na blogovima se pojavljuju sjajne i dobre informacije, koje su negde ostale skrivene od vaših radara. Zahvaljući angažovanim blogerima i autorima, kako na našem sajtu tako i na drugim mestima, dodjete i do jako kvalitetne informacije koja vam skrati proces potrage ili vas jednostavno podigne na viši obrazovni, stručni ili duhovni nivo. To je fantastična stvar i na tome sam zahvalan blogu, blogovanju i svim korisnim blogerima.
4. Shvatio sam kroz blog i blogovanje kako web industrija funkcioniše
Blogujući i održavajući blog vremenom usled problema i potreba shvatite kako web industrija funkcioniše. Možda vam to u životu nije ni trebalo, ali nije ni beskorisno, tim pre ako želite da se bavite poslovima na webu. Činjenica koja vam nakon nekog vremena naivnosti iskrsne je da je web industrija bazirana na dvema ključnim stvarima koje vi nemate u startu: novac i znanje. I preko 90% interneta koji okreće novac i koji dominira tršištem, bazira se na tim premisama. Priče o idejama i kreativnosti koja će vas probiti na internet tržištu, jer je ono slobodno i jeftino, zaboravite u startu. Mali je broj njih koji na takvim postulatima uspevaju na internetu. Većina uspeva kroz ulaganje velikih sredstava i puno rada, uz veliko znanje. Ako imate novac, dobićete i znanje, kupićete ga. Ali ako nemate ništa od toga, nego mislite da ste pametni i kreativni, brzo ćete se razočarati.
U početku sam kao i svaki naivni bloger početnik verovao da je web prijateljska platforma za ljude dobrih namera i velikih ideja a bez sredstava. Na žalost nije. Web je jedna vrlo kapitalistički organizovana industrija u kojoj ako hoćete da napredujete morate mnogo i uporno da radite i stičete znanje, ili da imate dovoljno sredstava da sve to što vam treba kupite. Sada na primer znam, da je nekoliko krvavih godina rada na blogu i njegovoj promociji i povećanju posećenosti moguće skratiti na par mesecu uz dovoljno novca i znanja koga treba i kako da uposliš. Ali i to je web znanje do koga se dodje ulaganjem sebe i koje se ljubomorno čuva. To je još jedna stvar koja vam niko neće otkriti, iako vam se čini da su na webu svi dobronamerni i da dele informacije, da ljudi besplatno pomažu. Ipak, one prave i suštinske informacije koje čine srž uspešnog posla se strogo čuvaju. To sam osetio na svojoj koži, pokušavajući da unapredim neka znanja o webu, blogu i blogovanju. Sve kao negde nešto piše, ljudi ostavljaju komentare zahvalnosti, šeruju i lajkuju korisne informacija, koje i jesu korisne, ali nisu kompletne. Imao sam par puta sreću da upoznam ljude koji su zaista čarobnjaci weba ili tehno šamani, i bilo je dovoljno samo par njihovih sugestija da mi znanje od webu podignu na potpuno novi nivo. Na žalost, nigde ne postoji knjiga koja će vam otkriti sve bitne tajne web posla, sve je dato na kašičicu, jer onaj koji ima znanje, on ga naplaćuje.
Ko mi ne veruje, neka sam proba.
5. Blogovanje je dobra zabava a sam blog je sve u jednom – enciklopedija, leksikon i dnevnik
Dobro, možda nije svakom blogovanje dobra zabava ali meni jeste. Ima u celoj toj zabavi i komunikaciji sa svetom i sobom i teških trenutaka, muke, ljutnje i gneva, ima razočarenja, ali kada sve saberemo i oduzmemo, zabavno je. Blogovanje je zabavno. Možda ja kao bloger i nisam zabavan ali meni blogovanje jeste zabavno.
Uz to, sve što kroz život smatram negde bitnim, skupljam na blogu. To mi dodje kao neka vrsta dnevnika ali i priručne enciklopedije. Sve više primećujem da kada me neko pita o nečemu a ja mu odgovaram da o tome ima nešto na Bašti Balkana pisano. To je stvar koja me čini stvarno zadovoljnim.
Na ovom mestu se postavlja pitanje o blogu kao mestu zabave ili mestu ostvarivanja zarade, uticaja. Jer, ako krenete da pišete o onome što narod hoće i publika ceni, vrlo brzo ćete biti sve manje zabavni sebi a sve više orijentisani da funkcionišete kao tabloid ili politički korektan medij. Jednom me je jedan naš lucidni autor koji piše kod nas, upitao za jedan tekst da li je uputno da ga objavimo, jer možda nije „u duhu očekivanja publike, nije dovoljno interesantan za široke narodne mase“.
Utešio sam ga da se ne brine, to što tekst neće biti čitan nije bitno, svako od nas blogera ima svoju misiju, samom sebi datu. Mi smo objavili na stotine za većinu publike neinteresantne i žargonom rečeno politički nekorektne tekstove, da smo prestali da se brinemo da li će se prosečnoj publici svideti ili ne. Hvala Bogu, pa iako smo možda nekome dosadni i nezanimljivi, Bašta Balkana je medju najčitanijim blogovima u celom regionu bivše Jugoslavije. Kako smo to postigli ako ne drugačijim mišljenjem od većine sličnih sajtova koji samo vrte iste informacije i šeruju senzacije do senzacije praznog života. Mi blogujemo nas radi i našeg samousavršavanja, a ne radi podilaženja publici ili zbog zarade. Nema zarade od bloga, to ne postoji na ovim prostorima, to postoji samo u Americi i par velikih razvijenih zemalja da se od blogovanje može živeti. Retki usamljeni primeri u našem regionu samo potvrdjuju tu tezu.
Zato i poruka samima sebi i drugima je da Ko nas voli voli, ko ne nek nas zaobilazi, web je velik i širok za sve, mi ionako od toga imamo samo dobru zabavu i ispunjavanje sopstvene misije.
I na kraju pitanje koje svaki bloger postavlja sebi je: Da li sam promenio svet?
Ne, nisam promenio svet ali sam možda nekome pomogao. I promenio sam sebe. A kako kaže jedna izreka Svetog Serafima Sarovskog koju sam baš naučio preko ovog bloga i koja je tako istinita, jednostavno glasi:
„Promeni sebe i promeniće se hiljadu njih oko tebe“.
Zlatko Šćepanović
A onda donese i ovako nešto – http://negoslava.blogspot.com/2013/10/kad-blog-glavu-spasava.html
Stvarno lep primer Negoslava šta blog sve uspeva i može da uradi :-)
Sve pohvale za akciju!
Bitno je da kroz blog i pisanje postoji dobra volja i nagrada za blogovanje će stići u nekom obliku.
Поштовани,
Изванредни пост и све што сте навели апсолутно је тачно.Ваш Блог је пун занимљивих информација и савета.
Ваш одани читалац,
Зоран Михаило Писковић
Drago mi je gosn Zorane na pohvalama. Svako dobro!
Ja mogu samo reći, ovamo sam upala na sasvim jedan neočekivani način tražeći temu o duhovnosti pa tako skoknuh od katoličanstva na pravoslavlje.Onda mi se probudila nostalgija za djetinjstvom i Srijemom pa nisam ni htjela otići. Bilo je svega ovdje, nerazumijevanja ili krivog razumijevanja, ljutnje, suza vjerovali ili ne, ali Bogu hvala. Možda baš čudno zvuči ali ovdje sam na blogu nekako sazrijela kada se osvrnem unazad. Za g Zlatka mogu reći samo najbolje,bez obzira slagao se on sa komentatorima ili ne. Uvijek je ostajao gospodin.
Mogu reći da skratim, drago mi je da sam ovamo zalutala iako su mnogi htjeli da se pokupim, naučila sam dosta i o ljudima i o duhovnosti o kojoj nisam imala baš nikakve veze. Da ne duljim dalje, drago mi je da sam još ovdje.Ima zanimljivih tekstova, a zahvaljući tekstovima o pekaču kruha i to baš g Zlatka zaintrigiralo me i natjeralo da se pokrenem s pekačem kojeg sam se htjela riješiti. Sad mi je drago da nisam, u redovitoj je upotrebi.
Zahvaljujem na jednoj rečenici redakcije Bašte Balkana zapravo svetog Serafima koja me je podigla. I zbog toga sam još tu. :)
Ima koristi, ima, dok je ljubavi za čovjeka uvijek ima koristi.Inače bi bilo uzalud sve.
Srdačan pozdrav svima iz Zagreba.
Hvala Martina na lepim rečima i na oceni „gospodin“. To mi je pre neki dan rekla i tašta, doduše ona je to izrekla u malo drugačijem tonu, pa se sada pitam da li sam u sinhronicitetu.
Drago mi je da ste našli korisne stvari ovde :-)
„Učešće“ na blogovima ili sličnim „okupljanjima“ doprinese da učesnici izadju iz „tačke komfora.“ U ovom slučaju to je mogućnost da se svoje shvatanje pokrene i proširi što je osnovni uslov za duhovno sazrevanje. Jer, duhovnost nije verovanje da je nešto tako kako smo nasledili već učenje da je istina mnogo drugačija nego što smo do sada prisvojili i sa kojom smo se saživili.
Duhovno sazrevanje je sagledavanje da i drugi ljudi žele „dograbiti“ ono isto što i mi sami – produbljenije razumevanje života i da u skladu sa time budu srećniji. Ko više u tome uspe bolje je za njega.
U ovom svetu jedina konstanta jeste „promenljivost“ a pre svega promenljivost svesti a svest je duhovne prirode. Ovo kaže da duhovno napredujemo i kao ateisti iako je retko ko spreman da to sagleda i prihvati.
Svaki naš trenutak pa i blogovanje može pomoći da otvorimo vlastite krute ograde koje nam ne dozvoljavaju da vidimo da „preko puta sebe“ uvek imamo biće koje kao i mi sami želi zagrliti ovaj svet jer samo to umeće donosi sreću…
Ovaj podatak da je Zlatku ziva tasta objasnjava dobrim delom razloge zasto je pobegao u virtuelni svet blogovanja :) .
Da ova zamlja nije razvila do savrsenstva metod negativne selekcije za sve
bitne funkcije , Zlatko bi se sigurno danas bavio necim vaznijim i ozbiljnijim.
@ Lous Krstic
Vrlo često blogovanje služi i da učvrsti „tačku komfora“ koju strane u polemici zastupaju :-)
@ Vojsije
Do not touch my tashta, no, no :-)