Pravda je slepa samo za slepe kod očiju

Onaj ko veruje da je pravda slepa a nepravda dominantna slep je kod očiju. Ne razume da se greh i blagoslov nasledjuje

Mit stvoren još u antičko doba glasi da je pravda slepa. Da li je to baš tako? Taj mit je nastao kod paganskih naroda koji nisu imali dublje poznavanje Božije pravde.

Ako se osvrnemo oko sebe i čujemo ljude kako lamentiraju nad svojom sudbinom, ako pogledamo očima svojim na mnoštvo primera kako se nepravda odigrala pred našim očima, kako pravda ne vraća podjednako neprevednima za zlo koje su učinili, moramo se i mi složiti da je ovo nepravedan svet. U nepravednom svetu pravda je slepa, sasvim je logična konstatacija.

I šta onda? Živimo u nepravednom svetu. Borimo se za nešto malo pravde, čisto da damo sebi razlog da u moru rezignacije i nepravde ipak živimo, vodjeni našom idejom idealnog sveta. Ili postajemo i sami nepravednici, umnožavajući dalje nepravdu, jer nas pravda neće sustići, nadamo se, i sve nam je na taj način dozvoljeno. Kom se carstvu pravde ili nepravde privoleti?

Ne budite slepi kod očiju. Ne budite gluvi kod ušiju.

Pravdu traži i po pravdi će ti se dati. Pravedan budi i sve ćeš dobiti što tvoje srce zaište i što ti treba. Nepravda od drugih prema tebi na zemlji će ti biti pravedna plata na nebesima – beše objavljeno u Svetom Pismu. Ali ljudi više ne čitaju Sveto Pismo, ne razumeju pouke i večitu mudrost, samim tim ne razumeju ni život. Život tumače sopstvenim merilima i očekivanjima. Ali zašto bi vaša merila i očekivanja bila istinita? Kome vredi ta vaša slika sveta koju ste stvorili? Nikome ne vredi vaša ideja sveta. Samo vas povredjuje vaša sujeta, jer ste slepi kod očiju, pa ne vidite šta je pravda a šta nepravda. Umislili ste da ste pravednici i da vaša pravda treba da bude zadovoljena. Vaša pravda, vaše pravo. Otkuda vi imate pravo da bilo šta očekujete i da sebe postavljate kao merilo života? Ko ste vi da bi pravda bila u vašim rukama?

Posebno je smešno čuti ljude koji ogorčeno sikću i viču: „Dao bih ja njima lopovima, sve bih ih ja ovako po redu … pa bi im nešto uradio„. Ili pak govori: „Svi su oni …, vidi šta nam rade, … sve je otišlo do djavola!“ To za djavola su jedino u pravu, jer su i oni otišli do djavola i sa njim tikve sade.

Ne posmatrajte pitanje pravde suviše usko lično ako posmatrate svoje okruženje. Čak i da ste biblijski pravednik ne možete očekivati da vam sve bude potaman u društvu razbojnika i nepravednika. Okruženi ste nemoralom, lopovlukom i grehom, lošim ljudima i razbojnicima, pa ne očekujete valjda da se može živeti nedodirnut time? Nije logično da budete medju svojima a da budete samo svoji, sami za sebe, izolovani. Odnosno možete biti takvi ali za to treba imati karakter pravednog Jova. Ali ne brinite ako ste pravednik, sve što vas od te nepravde dodirne, biće to vaša plata na nebu, vi samo sačuvajte svoju pravednost.

Kad tako pogledate istoriju i druge zemlje, lakše se uoči koliko je pravda zapravo prisutna. Sva društva u postojećoj civilizaciji koja su bila ljudožderska, istrebljena su sa lica zemlje. Sva društva koja su decu prinosila za žrtvu idolima i bogovima bila su istrebljena. Sva društva koja su potonula u pohlepu, razvrat, pedofiliju, homoseksualizam, duboka sujeverja, vradžbine i kriminal, raspala su se.

Sva savremena društva koja su velika i uspešna imaju nekakvu moralnu čvrstinu, solidarnost i vrlinu u sebi i drže se nekih vrednosti pravde. Opet, sva društva koja se toga odriču i obnavljaju mračne ideje i kultove, idu ka svojoj propasti. Pre ili kasnije će se raspasti. Toliko ima očiglednih primera u istoriji kako su se carstva na ideji pravde uzdizala a onda zbog sopstvene nepravde propadala. Setite se samo skorijeg vremena komunizma i socijalizma. I mi sada možemo da prisustvujemo takvim istorijskim dogadjajima.

Tako je i sa porodicima. One su države u malom. Kao što države postoje kroz generacije ljudi, nasledjujući sve dobro i loše, tako i porodice nasledjuju i sve dobro i sve loše od svojih predaka. Rastu, razvijaju se i traju ili pak propadaju. Zašto bi bilo drugačije? Zašto bi svet počinjao od nas? Zašto bi mi bili mera svih stvari ako smo naslednici naših predaka, njihovo telo i njihov karakter? I onda nam je lepo i svidja nam se veoma kada nam predak ostavi materijalno blago ali nam nije lepo kada nam ostavi i svoje grehe. Materijalno bogatstvo priznajemo, priznajemo da imamo plave oči na njega, ali ne priznajemo njegove grehe. Hoćemo samo zasluge ali ne i kaznu. Zar je to pravedno što očekujemo da dobijemo samo šargarepu a bez batine? Pa i jedno i drugo nam je nasledstvo.

Otuda ljudi ne razumeju da su mnoge muke i teškoće ili pak mnoge dobrote koje u životu doživljavaju, uz stvari njihovo duhovno nasledje. Greh ili blagoslov njihovih predaka. Duga nit pravde ili nepravde koja se nastavlja. Otuda postoji pravda koja se ostvaruje kroz generacije a ne samo kroz jedan život. I to je ta životna nit koja nas povezuje sa našim precima, čije smo mi nasledje, to je onaj razlog zašto se cene i poštuju njihove žrtve i blagoslovi koje su za to dobili, to je i razlog zašto naši sitni i krupni gresi, koje mi tako olako činimo, sleduju našoj deci, unucima. Svima je očigledno i jasno kada se narkomanima radjaju deca sa deformitetima, ali ljudima nije očigledno kada deca ili unuci naizgled finih i uspešnih roditelja, koji su potonuli u slavoljublje, pohlepu, ateizam, paganizam ili okultne radnje, postaju razbojnici, narkomani, depresivni ili im se rod kida i nestaje. I kao suprotnost tome, uspešna deca i generacije Bogobojažljivih porodica koje žive pravedno, mirnim i skladnim životom, nasledjujući blagoslove.

Čitajte Bibliju, u njoj su dati svi odgovori. Tražite Božiju pravdu a ne svoju. Dat je i putokaz kako se gresi vaših predaka, koje vi ne vidite a i ne osećate, mogu skinuti. Kao i gresi, pravda i nepravda koju vi ostavljate svojoj deci. Jer, ne zaboravite, nećete vi svojoj deci ostaviti samo stan i vikendicu, ostavićete i svoje neokajane grehe, ostavićete im duhovnu pravdu i nepravdu.

Š.V.