Iz rukopisa ispod jastuka …

 

CIMER, MOJ…

 

Kad dođem, kasno,

Nikad me ne pita

Gde sam bio,

S kim i zašto,

Ni koliko,

Ni kako,

Samo pukne plavim bičem,

Cimer, moj…

Ponekad donesem

Ćevape,

Njemu dva, meni

Tri,

Luka ne sme…

 

Kad ja prilegnem

Na tastaturu,

On prilegne

Na moj vrat i

Drema, ponekad

I zaspi,

Uvuče mi se pod kožu i

Mogu da vidim njegove

Snove,

Cimer, moj…

I tad mi je najdraži…

A najviše volim

Kad mu se šape zažare i

Zadrhte:

To, on, trči po

Mojoj duši…

 

On ima, samo,

Mene…

 

A ja njega više ne,

više ne,

više ne…

 

Posle 18 i po godina,

Ostavio me je…

 

Velibor Mihić

oOo