Blez Paskal i Bog. Vera u Boga i hrišćanstvo velikog mislioca

Francuski mislilac i naučnik Blez Paskal je verovao u Boga i smatrao je da je Bog ishodište sveg života i se kroz srce otkriva

 

Blez Paskal o Bogu i veri

Time što se otvoreno javlja onima koji Ga svim srcem traže i skriva od onih koji svim srcem beže od Njega, Bog reguliše ljudsko znanje o sebi. On daje znake vidljive za one koji Ga traže i nevidljive za one koji su ravnodušni prema Njemu. Onima koji hoće da vide On daje dovoljno svetlosti, a onima koji neće da vide daje dovoljno tame. 

Blez Paskal

 

Logika srca i uma

Uočivši da „logika srca“ sudi na drugi način od „logike uma“, Blez Paskal je bio oprezan u veličanju moći uma. Duboko svestan ljudske nemoći Paskal se pita: „Jer šta je, najzad, čovek u prirodi? Ništavilo u pogledu na beskraj, sve u pogledu na ništavilo, sredina između ničega i svega. Beskrajno daleko od toga da shvati krajnosti, njemu su smer stvari i njihov prauzrok nesavladljivo skriveni u jednu nedokučivu tajnu.“ Ali ne zaboravimo ni sledeće: „Čovek je trska na vetru, ali trska koja misli!“ U tom pravcu treba poći u razumevanju Paskalove apologije vere.

 

Kako da se objasni splet protivurečnosti u ljudskoj prirodi? Čitava istorija ljudskog duha obelodanjuje nemoć pred paradoksima u kojima se batrga čovek. Nijedna religija, nijedno filosofsko učenje, nijedna naučna teorija ne može da spase čoveka ponora u koji srlja. Hrišćanstvo, smatra Paskal, jedino upućuje na „praroditeljski greh“ kojim je čovek upao u ponor. Stoga Blez Paskal smatra Hrista garancijom za čovekovo ozdravljenje i spas. Blez Paskal je, ne samo ukazivao na brojne paradokse, već je i sam bio vrlo protivrečan. Ako Bog uliva veru svojim vernicima, koji su sudbinski određeni, zašto se obraća i nevernicima? Ako je snaga razuma u stanju da zavede nevernika, kakvo mesto ima u svemu tome božanska milost?

 

Čovek je osuđen da se zlopati, kao što je nemoguće dokazima potvrditi božansko postojanje, isto je tako nemoguće dokazatio da ga nema. „Srce oseća Boga, a ne razum“, kaže Paskal. Pošto su u igri razum i osećanja, konačnog rešenja nema, osim odluke: verovati ili ne verovati. Pobožnost se razlikuje od praznoverja. Podržavati pobožnost do praznoverja, znači uništiti je. Ima malo hrišćana, kaže Blez Paskal, čak što se vere tiče, ima ih mnogo koji veruju, ali iz praznoverja, ima ih mnogo koji ne veruju, ali iz raspusnosti, malo ih je između toga dvoga.

 

Odlomak iz dela: Blez Paskal i predskazanje tragičnog doba čovečanstva – autor Vera Janićijević

 

Tako je govorio Paskala –  citati Bleza Paskala

 

Postoje samo dve vrste ljudi: s jedne strane pravednici koji se smatraju grešnicima, a s druge grešnici koji se smatraju pravednicima.

Srce oseća Boga, a ne razum. Eto šta je vera: Bog koga osećamo u srcu a ne u razumu.

Ako želiš da se o tebi dobro misli, nemoj o sebi dobro govoriti.

Čovek koji voli jedino samoga sebe ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.

Onaj ko govori samo lepe reči ima loš karakter.

Onaj ko smisao svog života traži u duhovnom usavršavanju, ne može da bude nezadovoljan, jer je ono što on želi uvek u njegovoj vlasti.

Lažna poniznost je prava oholost.

 

 

Blez Paskal biografija

 

Blez Paskal (fr. Blaise Pascal, 19. jun 1623 — 19. avgust 1662) je bio francuski matematičar, fizičar i filozof.

Blez Paskal je od malena pokazivao interesovanje za nauku pa je već sa 18 godina konstruisao prvu matematičku mašinu, mehanički sabirač kako bi pomogao svom ocu u poslovanju. 1650. godine napušta svet nauke i okreće se religiji, odnosno kako je on napisao „razmatranju veličine i misterije čoveka“. Paskalu u čast je ime dobila jedinica za pritisak (1 Pa = 1 N / m2).

 

Život i rad Blez Paskala

Blez Paskal rođen je 19. juna u Klermon Feranu, u Francuskoj. Blez je bio treće dete Etjena Paskala i Antoanete Begon. Majka mu je umrla kada je imao samo tri godine, ostavljajući ga sa dve sestre – Žilbert i Žaklin. Godine 1631. porodica Paskal napušta Klermon i seli se u Pariz. Blezov otac, Etjen Paskal (1588-1651) i sam se interesovao za nauku i matematiku. Bio je lokalni sudija u Klermonu i bio je član Mersenove akademije. Pošto je imao neortodoksne poglede na obrazovanje, odlučio je da svoga sina sam podučava. Etjen je odlučio da Blez neće učiti matematiku do svoje petnaeste godine, i sva literatura u vezi matematike bila je premeštena iz njihove kuće. Nastojao je da mu sin najpre nauči latinski i grčki.

Ali Blez je samo još više razvio svoju radoznalost i počeo da radi geometriju već u dvanaestoj godini. Iako je bio oduševljen njegovim znanjem, Blezov otac nije odustajao od svoje odluke da sam podučava sina. U tom ranom periodu, međutim, za dečaka su bili značajni susreti sa Galilejem i Dekartom, kao i njegovo poznanstvo sa matematičarem Fermaom, s kojim će stvoriti temelj računa verovatnoće. Sa petnaest godina Blez Paskal je počeo da se divi radu Dezarga, a sa šesnaest godina Paskal je izdao jedinstven primerak lista sa jednog od Mersenovih sastanaka u junu 1639. godine. Sadržao je brojeve teorema iz projektivne geometrije, uključujući tu i Paskalov mistični šestougao.

Decembra 1639. godine, Paskalova porodica je napustila Pariz da bi živela u Ruanu gde je Etjen bio primljen kao skupljač poreza za gornju Normandiju. Brzo po smeštanju u Ruanu, Blez je napisao svoj prvi rad nazvan Esej o konusnim presecima, izdat februara 1640. godine. Iste godine Paskal je izumeo i prvi digitalni kalkulator sa namerom da pomogne svome ocu u prikupljanju poreza i taksi. Događaji 1646. godine su bili vrlo značajni za mladog Paskala. Te godine je njegov otac povredio nogu i morao je da se oporavlja kod kuće. O njemu su se brinula njegova mlađa braća, koji su bili u religioznom pokretu iz Ruana. Oni su imali dubok uticaj na Paskala i on je postao jako religiozan.

Etjen Paskal je umro u septembru 1651. godine. Posle očeve smrti, Blez je pisao jednoj od svojih sestara, davajući, pri tome smrti jedno duboko hrišćansko značenje; i za njega je očeva smrt bila nešto posebno. Tada je oformio svoje ideje koje su poslužile kao osnova za njegova pisma, objedinjena u filozofski rad pod nazivom Misli (Pensees). Posle ovoga, Paskal je posetio jansenski manastir Port Rojal de Šamp, koji se nalazio oko 30 km jugozapadno od Pariza. Počeo je da izdaje anonimna dela na temu religije.

18 Provincijalnih pisama je bilo izdato u periodu između 1656. godine do početka 1657. godine. Sve je to bilo pisano kao znak odbrane od njegovog prijatelja Antoana i velikog protivnika Jezuita i branioca jansenizma, koji je inače pre svojih studija teologije u Parizu, bio osuđivan zbog svog kontraverznog religioznog rada.

Paskalov najpoznatiji rad iz filozofije je Misli, a na izdanju o svojim ličnim mislima vezanim za ljudsku patnju, sudbinu i Boga, kojem je pristupio kasne 1656. godine, nastavio je da radi tokom 1657. i 1658. godine. Ovaj rad sadrži i Paskalovu opkladu kao dokaz da verovanje u Boga je razumno samo sa pratećim argumentima.

Ako Bog ne postoji, onaj ko ne veruje u njega neće izgubiti ništa, a ako, pak, Bog postoji, taj isti čovek će izgubiti sve, zato što nije verovao u njega.

Izvor: http://alas.matf.bg.ac.rs/~ml09062/Blez%20Paskal.html