Zlatko Šćepanović

* * *

Savremena bajka i životna fantazija o idealnom mestu za život, Kraljevini Bahrein, zadnjim nemirima na tom ostrvu počinje da se pomalo urušava. Po nekim legendama arhipelag od 33 ostrva u Persijskom Zalivu i u zaledjini Katarskog poluostrva, sa jednim velikim ostrvom naziva Bahrein dužine 55 km i širine 18 km koje ga objedinjuje, bilo je mesto biblijskog raja Edena. Sam naziv Bahrein na arapskom znači „Dva mora (izvora)“ jer na ostrvu ima izvora i slatke i slane vode. Ujedno, Bahrein je poznato i kao mesto gde su se skupljali biseri u moru. Zato se i njihov glavni trg na kojem su se i desili nemiri zove „Pearl“ – biser. Bajkovito mesto od pamtiveka.

I u savremenom svetu Bahrein je predstavljao jednu od najboljih destinacija za život. Bahrein ima lepu i umerenu klimu, priznajemo nešto toplija leta ali zato blagu zimu sa prijatnim prolećem i jeseni. Okružen je morem, izgradjen i savremen, luksuzan i miroljubiv. Celo ostrvo je ujednačeno razvijeno i nije prenaseljeno. Jer Kraljevina Bahrein broji oko 1,200,000 žitelja, od kojih su 660,000 stranci. Bahrein predstavlja jednu od najbogatijih zemalja sveta sa najbržim ekonomskim i svakim drugim razvojem u zadnjih desetak godina.

Prenosimo deo teksta iz dnevnih novina Blic o stavu naših ljudi u Bahreinu:

Iako je u Bahreinu situacija napeta, Srbi, a ima ih 30, ne nameravaju da se vrate nazad u svoju zemlju. Slobodan Milivojević je jedan od njih. Pre 16 meseci je došao u ovu bliskoistočnu državu i sa sobom je poveo ženu Mariju i devetogodižnjeg sina Nikolu. Život je tamo toliko dobar da ni najveće demonstracije ne mogu da isteraju strance. Država gde je najniža plata 2.500 evra i gde 100 nacija živi ravnopravno ne napušta se lako.

… Život je lep – stan, kola, plata… Normalnom čoveku ne treba ništa više. Živim u delu grada koji je pun stranaca. Sin mi ide u školu, u kojoj ima 50 različitih nacija. Sva se deca slažu i vole, bez obzira na veru. Sve je normalno. Nas strance svi vole i poštuju. Niko nas nikada nije dirao.

Ceo tekst iz Blica možete pročitati ovde.

Kraljevina Bahrein je centar finansija za ceo taj deo sveta i Persijski zaliv, koji se zahvaljujući nafti smatra za najbogatiju svetsku regiju. I ceo je region pun fantastičnih projekata, zgrada i čudesa. Jer, okolne zemlje, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati sa Dubai-em i Abu Dhabi-em, te Katar sa Dohom, Oman sa Muscat-om, te Saudi Arabija sa Džedom, Rijadom, Mekom, Dammam-om, takmiče se ko će osmisliti grandiozniji gradjevinski projekat, na kojima napreduje naša celokupna civilizacija i pre svega zapadne izvodjačke kompanije.

Sa Bahrein-om počinje i sezona Formule 1. Takmičenje u F1 cirkusu se na kraju završava sa susednim Abu Dhabi-em, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i poslednjim Brazilom. A nije lako dobiti licencu za održavanje trka Formule 1. Treba imati i novca i globalnog uticaja da bi se postao domaćin najbržim bolidima na svetu.

Iako muslimanska zemlja, Bahrein je vrlo liberalna, otvorena i gostoljubiva destinacija. Smatra se za jednu od najliberalnijih muslimanskih zemalja, i stranci je naprosto obožavaju. Puna je kulturnih dogadjaja i zabave. Omiljena je destinacija za sve ljude iz tog regiona, posebno za one iz konzervativne Saudijske Arabije sa kojom je Bahrein spojen mostom dugim 26 kilometara! Zemljom vlada dinastija Al Khalifa već preko 200 godina i zadnji kralj King Hamad ibn Isa Al Khalifah je postao veoma popularan od 1999 godine kada je ustoličen, jer je uveo niz socijalnih i političkih reformi za poboljšanje života stanovništva, posebno šiita i žena, kao što su poludemokratski parlament i pravo glasa za žene. Te reforme su od strane organizacije „Amnesty international“ označene kao „istorijski period za ljudska prava“. Tim pre što se to dešava u susedstvu tradicionalnih i vrlo konzervativnih islamskih zemalja.

Medjutim, osnovni problem zemlje je što je 30% populacije i vladajuća porodica sunitske verske orijentacije a ostalih 70% starosedelaca su šiiti. Šiiti i suniti su inače različite verske grupe u okviru islama, često sukobljeni, nešto kao rimokatolici i protestanti u hrišćanstvu, na primer. Šiti su vladajući u Irani u Iraku, mada se te dve zemlje ne vole baš, dok suniti jako preovladjuju u svim drugim zalivskim zemljama – Saudi Arabija, UAE, Katar, osim Omana gde su Ibadi, posebna verska islamska zajednica. Postoje tu još neka strujanja u Islamu, kao što su sufiji, ali o tome nekom drugom prilikom.

Sama priča o Bahreinu je sticajem okolnosti bila aktuelna u mom životu negde posle dočeka ove Nove godine. Naime, sastao sam se na večeri sa jednim poznanikom, strancem, koji je zadnjih 5 godina proveo u Bahreinu kao direktor jedne velike internacionalne korporacije. S obzirom da je rodjen na Bliskom istoku i da je skoro čitav život proveo što na Bliskom a što na Srednjem istoku dotakli smo se teme gde mu je bilo najlepše boraviti. Bez ikakve konkurencije naveo je da je to bilo u Bahreinu. Vrlo nadahnuto mi je ispričao priču o tome kakva je to zemlja, i koliko se tamo vedro i opušteno živi. Pričao nam je kako mu je nebrojeno dana prošlo tako što bi se posle posla pokupio, uzeo hranu i piće, seo u brodić i otišao na lagano krstarenje, da bi predveče zastao sa brodom na nekom peščanom sprudu ili manjem ostrvu, kojih ima dosta oko velikog ostrva. Vrlo brzo bi se tu okupilo i po 30-ak sličnih brodića, čamaca, glisera i jahti, ljudi bi iskočili na sprud i na licu mesta napravili žurku, party. Dovukli bi muzičke uredjaje, piće i hranu i počeli da spontano djuskaju i da se zabavljaju.

Zatim, tu su i divne plaže, doduše mahom u okviru luksuznih hotela i uglavnom veštačke, jer oni deceniju unazad šire veštačkim putem svoje ostrvo nasipanjem peska i kamenja, tako da su prirodne plaže odavno prekrivene materijalom kojim je šireno kopno. Ali su zato te nove plaže savršene. Zatim tu su sjajni koncerti i predstave svetske klase umetnika i zabavljača, trka Formule 1 i nebrojeno mnogo dobrih koktela i zabava na otvorenom, pored bazena ili na plažama. Kaže moj poznanik da je nekoliko puta tim zabavama prisustvovao i sam kralj Bahreina lično, inače dobroćudan i komunikativan gospodin srednjih godina, školovan na Zapadu, i vrlo opušten i nenametljiv. Skoro pa idila.

Zato je informacija koju sam dobio od moje prijateljice da se spremaju nemiri u Bahreinu za mene delovala nestvarnom. Nije moguće. Ona je tvrdila da su tu informaciju objavili na hrvatskim medijima, gledala je dnevnik HRT-a. Nisam mogao da poverujem, mora da su Hrvati negde pogrešili, i oni su skloni zaverama kao i mi, sve je to svojstveno Balkanu. Tim pre što je Bahrein vrlo bitna strateška geopolitička tačka za ceo region pa i svet. Osim što je finansijski centar, tu su mnogi bitni poslovi oko nafte razvijeni. Jedna od zanimljivih stvari je da se nafta medju prvima počela eksploatisati u Bahreinu tokom prošlog veka, pronadjena je 1932 godine, ali da danas to ostrvu nema naftu i da živi zapravo od pružanja servisnih, logističkih i finansijskih usluga, trgovine i turizma. I ne zaboravimo jednu jako bitnu stvar, možda i presudnu, u Bahreinu je centar Američke pete flote, komandni centar koji nadgleda ceo region Zaliva i pre svega Iran. Mnogo novca prolazi kroz Bahrein i mnogo je velikih sila i njihovih interesa upleteno u tu malu Kraljevinu da bi ona bila prepuštena sama sebi i da bi moćnima odgovaralo da ima nemira u njoj. Ne, nisam verovao da je to moguće, iako smo mi u Srbiji vrlo skloni zaverama, to nam je u duši. Nisam stvarno video nijednu zavereničku silu koja bi to mogla da organizovano pokrene i da sprovede.

Ali ipak se desilo. Počeli su nemiri i protesti u Bahreinu. Šiiti iz manjih mesta na ostrvu su se pobunili inspirisani talasima protesta iz Severne Afrike i Srednjeg istoka. Takvih protesta je bilo i par puta ranije, ali su bili manje izraženi. No, nije se očekivalo da će ljudi urušavati sve bolji život i standard koji je rastao. No, ipak je počelo ludilo, kao nekada i u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. I to je pre svega „puklo“ u glavama ljudi koji su se putem medija, Facebook-a i socijalnih mreža inspirisali i dobili nagon da svoju ljutnju i bes iskažu a policija odgovorila. Ko je u svemu tome više kriv, teško je reći. Uselio se šejtan u srce i um ljudi. Za razliku od drugih zemalja u kojima ima velike socijalne i materijalne nejednakosti to nije slučaj i izgovor za Bahrein. Počele su demonstracije i sukobi. Ima žrtava. Policija je na ulicama. Iz raja se lako prelazi u pakao. Ljudi su spremni sopstvenom strašću da i bajku u kojoj žive unište.

I pitam se kako je sve postalo relativno u ovom svetu. I kako začas negde nešto može da plane, da šejtan uzme ljude u svoje ruke i da raspali mržnju, sukob i krvoproliće. Kako se čovek sve manje oseća siguran u savremenom svetu, bilo da su to socijalni i verski sukobi, delovanje mafije, epidemije čudnih bolesti, navijački ili svaki drugi fanatizam, diskriminacija, korupcija i bahatost.

Bahrein je kraj jedne savremene socijalne bajke. Sada su tamo svi naelektrisani i polarizovani. Mržnja je eruptirala pod uticajem strasti.

Čovek je izmedju ostalog zato i izbačen iz raja – Edena – Bahreina.

. . .

. . .