Svet voli pobednike, Zlatno telo i idolopoklonstvo – svi za jednog na vlasti, jedan za sebe

Od vrha do dna društvene lestvice idolopoklonstvo vlada. Svi veruju u Zlatno tele. Svi vole pobednike i njima se klanjaju. Svet je pokoran vlasti

 

Svet voli pobednike. Velike vodje. Nepogrešive vodje. Oduvek je voleo i divio im se. Gradio im piramide, spomenike, trijumfalne kapije, veličao ih u odama i himnama, klesao ih u stenama i stećcima, izlivao u bronzi, balsamovao ih i metao ih u sarkofage nakon smrti. Pobednik je bio uvek na ceni i njegov kult se negovao, kao svojevrsna nada podanika u sigurnost trajne pobede, sile, snage i sigurnosti koju im vodja obezbedjuje i posle smrti. I stalna je namere idolopoklonika velikog vodje da se ta pobeda nepogrešivog vodje provuče kroz vreme i vekove.

Poznata je biblijski priča o jevrejima i Zlatnom teletu. Sam Bog je u to vreme bio prisutan sa jevrejima i vodio ih, bio je medju njima, bio je vidljiv u stubu od vatre i dima, kojim ih je vodio kroz pustinju. Objavljivao im se, činio čuda, davao im uputstva preko Mojsija. I jednog dana kada je Bog pozvao Mojsija da mu na Svetoj gori Sinaj izdiktira Božije zakone – tablice sa Božijim zapovestima, što je trajalo 40 dana, nestrpljivi jevreji koji su čekali Mojsijev povratak, zadnjeg dana nisu znali šta će sa sobom bez vodje, pa su i pored Božjeg upozorenja da ne prave sebi idole i božanstva, naterali prvosveštenika Arona da im izlije statuu Zlatnog teleta, da bi se nekome klanjali. To ih je djavo huškao da njega obožavaju. I tako i nerazumno uradiše, napraviše Zlatno tele i počeše mu se klanjati kao idolu. To razgnevi Boga i On naredi Mojsiju da uništi Zlatno telo i pobije sav narod koji se klanjao djavolskom idolu. Mojsije delimično to i učini, razbi idola, a Boga izmoli da poštedi ceo jevrejski narod, a da samo kazni neke medju njima, one najnerazumnije, što se i zbi. Medjutim, iznenadićete se, i pored tako očigledne demonstracije Božijeg gneva, i dan danas ima jevreja i nejevreja, koji se klanjaju Zlatnom teletu, odnosno djavolu koji iza njega stoji. To je ta moć djavola da vas ubedi u neverovatne gluposti. To je nedostatak razuma.

Kako je juče bilo tako je i danas, idolopoklonstvo je na ceni. I ne odumire. I danas se mnogi slepo klanjaju nekome živom čoveku ili nečemu apstraktnom, bez smisla, duha i razuma. I danas svako ima svoje Zlatno telo u koje veruje. Neko veruje da je Evropa ili Amerika njegovo Zlatno tele, ili pak slovenska Rusija, komunizam i klasna borba, liberalizam i divlje slobode, verski sinkretizam i paganizam, veliki partijski vodja ili veliki sportista, fudbalski klub za koji slepo navija, facebook upoznavanje, statusno zanimanje, itd.   

Za prošla vremena smo mogli naći opravdanje da su ljudi bili neuki, neškolovani i neslobodni, da nije bilo razvijenih komunikacija i da je narodna svest zavisila samo od dvorskih tribuna koji su objavljivali sliku i priliku voljenog kralja, stvarali masovne spomenike i pravili sjajne fešte u kojima se uzdizao kult ličnosti pobednika i ojačavalo idolopoklonstvo. S ove distance, nama se to čini kao mentalni teror, ali je to u stvari bila igrarija u usporedbi sa psihološkim tretmanima kojima smo danas izloženi od strane raznih PR službi, grupa za lobiranje, nezavisnih medija, nevladinih organizacija, TV reklama, holivudskih filmova i grupa za strateško planiranje.

Savremeno idolopoklonstvo je dobrim delom i naučno utemeljeno.

Ali ipak, ima i to nešto što čudi, a to je potpuno nekritička svest inetelektualne elite. I ona voli pobednike i ona je pokorna autoritetu na vlasti. Intelektualci su ti koji najviše podržavaju velikog i nepogrešivog vodju i slede ga. Svakome ko iole objektivno prati savremenu istoriju, što sveta a što lokalne zajednice balkanskih plemena, odmah upada u oči potpuna neautentičnost mišljenja i delanja intelektualne i svake druge elite. Bilo na kojoj strani da se ta elita nalazi, levo, desno, centar, uvek je demagoški pokorna svojim autoritetima i lokalnim vladarima. I to svoje idolopoklonstvo ne skriva i ne stavlja pod lupu objektivnosti.

Tu mi je posebno zanimljivo idolopoklonstvo levih ideologija, koje je bilo očigledno u veličanju lika Tita, Lenjina, Staljina, Mao Ce Dunga u prošlim decenijama, ali je sada još očiglednije u socijaldemokratiji i liberalnim idejama i veličanju ideje slobodnog i otvorenog sveta, jer tu imamo jedan paradoks koji je doveo do globalne hipokrizije i licemerja nesagledivih posledica. U stvari, posledicu su sagledive, ali će biti jako traumatične.

Naime, nakon drugog svetskog rata, levi i svi oni koji ulevo misle, vodjeni utopijskim idejama socijalizma i socijademokratije, isilovali su stvaranje potpuno neravnopravnog sveta i klasne podele po svim osnovama: po bogatstvu, statusu, političkoj moći. Oni koji su se navodno zalagali za radnička, ljudska, životinjska i sva ostala prava, za vladavinu demokratije i  zakona, stvorili su nikada podeljeniji svet. Stvorili su svet nejednakosti, svet vojnih intervencija i diplomatskog licemerja, nasilno nametanje i ubijanje nedužnih u ime demokratije, vladavinu dvostrukih aršina i zakona jačeg, stvorili su svet ultra bogatih i svet masovno siromašnih, i na kraju su stvorili ne slobodan, nego kontrolisan svet, u kome kontrola nad životom pojedinca i nad životnim resursima postaje sve izrazitija.

I ništa nisu shvatili oni koji se klanjaju takvim idejama nazovi slobodnog sveta. Idolopoklonstvo ideologiji i nekritički prihvatanim idejama, sve nas vodi u propast. Malo ko od te leve intelektualne elite je u stanju da shvati da je čitav koncept promašaj, da se zabluda o blagodeti demokratije zapadnog sveta svodi na jednu jednostavnu istinu – njima na razvijenom zapadu je demokratija lepa i divna, jer mogu da je plaćaju opljačkanim parama iz drugih delova sveta. Sav ostali svet ta demokratija košta, puno košta. Košta nas to idolopoklonstvo u uvezenu demokratiju koju ne razumemo, košta nas idolopoklonstvo da je čovek centar sveta i da mu se sve mora pokoriti, košta nas vera u neko tudje i bolje društvo nemorala sa sve tudjim pravilima, a da ne znamo šta ona znači i kakve posledice nosi za nas.

Tražili ste, dobili ste željeno Zlatno telo. Niste srećni u tome dragi liberali, socijalisti, komunisti i ostali izmi?

Rušeći Boga tvrdeći da je to zabluda i opijum za narod, na žalost otrovali ste sopstvene duše i postali idolopoklonici djavola, koji ima više oblika i pojava, tako lukavo prilagodjenih čoveku. Poverovali ste u njegove ideje o tome da je sve dozvoljeno, da čoveku treba novi moral bez Biblijskih zabrana, da čoveku treba dati svako pravo, pa i da laže, ubija i krade ako je to u opštem interesu države, poverovali ste da osim nauke, novca, samoizražavanja i ličnog zadovoljstva, ništa drugo ne postoji bitno na ovom svetu. Poverovali ste da ste veći od Njega u svojoj gordosti, tudje kipove ste počeli da klešete i da im se klanjate.

Jad ste sebi natovarili, idolopoklonici. Zlatno telo u koje verujete je prevara. 

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.