Priča o seksu i braku kod Arapa i u arapskim zemljama

Zabranjena tema medju arapima je seks. Savremena pro zapadna muslimanka koja razotkriva tabue seksa koji vladaju kod Arapa. Kako se gleda na seks u arapskim zemljama

 

“Ako zaista hoćete da upoznate narod, zavirite im u spavaću sobu“, kaže Šarin El Feki, koja je putovala pet godina Bliskim istokom i razgovarala o seksu. Dok su ti razgovori otkrili rigidne norme i duboku represiju, El Feki je otkrila da je seksualni konzervativizam relativno nova stvar u arapskoj regiji. Ona se pita: da li bi ponovni javni dijalozi doveli do zadovoljnijeg i sigurnijeg seksualnog života?

 

Neispričana priča o seksu i strasti – Seks u arapskim zemljama i medju muslimanima

Kada sam bila u Maroku u Kazablanci, ne tako davno, upoznala sam mladu neudatu majku po imenu Fajza. Fajza mi je pokazala slike svog sina koji je još beba i ispričala mi kako je začet, o trudnoći, o porođaju.  Bila je to odlična priča, ali Fajza je najlepše sačuvala za kraj. „Znate, ja sam devica“, rekla mi je. „Imam dva medicinska sertifikata da to dokažu“.

Ovo je moderan Bliski istok, gde posle dva milenijuma od dolaska Hrista, device koje rađaju su i dalje činjenica života.

Ova priča jedna je od sto koje sam čula dok sam putovala kroz arapski region i pričala sa ljudima o seksu. Sad, znam da to može da zvuči kao posao iz snova, ili možda kao vrlo dubiozno zanimanje, ali za mene, to je nešto sasvim drugačije. Ja sam poluegipćanka, i muslimanka. Ali sam odrasla u Kanadi, daleko od mojih arapskih korena.

Kao i mnogi koji se bore sa Istokom i Zapadom, privuklo me je, tokom godina, da pokušam da bolje shvatim moje poreklo. To što sam odabrala da proučim seks dolazi od moje pozadine iz HIV/AIDS, i kao pisca i istraživača i aktiviste. Seks je u srcu nastajuće epidemije u Bliskom istoku i Severnoj Africi, koji je jedan od dva regiona u svetu gde je HIV/AIDS i dalje u porastu.

Seksualnost je neverovatno moćno sočivo kojim može da se proučava bilo koje društvo, jer ono što se dešava u našim intimnim životima je odraz sila sa veće scene: politike, ekonomije, religije i tradicije, roda i generacije. Otkrila sam da, ako zaista želite da upoznate narod, krenete tako što im zavirite u spavaću sobu.  Znajte, arapski svet je veliki i raznolik. Ali kroz njega protiču tri crvene linije – ovo su teme koje ne bi trebalo da ispitujete ni u reči ni u delu.

Prva od njih je politika. Ali Arapsko proleće je promenilo sve to, u ustancima koji cvetaju regionom od 2011. Dok oni koji vladaju, bili stari ili novi nastavljaju da se drže posla kao i obično, milioni i dalje idu unazad i idu ka onome što se nadaju da će biti bolji život.

Druga crvena linija je religija. Ali sada su religija i politika povezane, sa rađanjem grupa kao što su Muslimansko bratstvo. Neki ljudi bar počinju da postavljaju pitanja. o ulozi Islama u javnom i privatnom životu.

Ova treća linija, ta tema van domašaja šta mislite, šta bi ona mogla da bude?

Publika: Seks.

Šerin El Feki: Glasnije, ne čujem vas.

Publika: Seks.

ŠEF: Ponovo, molim vas ne stidite se.

Publika: Seks.

ŠEF: Apsolutno, tačno je, to je seks. (Smeh). U arapskoj regiji, jedini prihvaćen kontekst za seks je brak – odobren od strane roditelja, potvrđen religijom i registrovan u državi. Brak je vaša karta u odraslo doba. Ako se ne privežete, ne možete da se odselite iz roditeljske kuće, i ne bi trebalo da upražnjavate seks, i definitivno ne bi trebalo da imate decu.

To je društvena citadela; neosvojiva tvrđava koja odoleva svakom napadu, svakoj alternativi. A oko tvrđave je široko polje tabua protiv seksa pre braka, protiv kondoma, protiv abortusa, protiv homoseksualizma, šta god poželite.

Fajza je živi dokaz. Njena izjava o nevinosti nije samo maštanje. Iako sve veće religije u regionu veličaju predbračnu čednost, u patrijarhatu, dečaci ostaju dečaci. Muškarci upražnjavaju seks pre braka, i ljudi se manje više prave da to ne vide.

Ali tako nije za žene, od kojih se očekuje da budu device prve bračne noći- to jest, da im je netaknut himen. Ovo nije pitanje pojedinca, ovo je pitanje porodične časti, i posebno časti muškarca.

Žene i njihova rodbina će činiti svašta da sačuvaju ovaj mali deo njihove anatomije – od sakaćenja ženskih genitalija, do testa na nevinost, do operacije himena.

Fajza je odabrala drugačiji put: nevaginalni seks. Samo što je ona svakako ostala trudna. Ali Faiza nije ovo shvatala, jer ima vrlo malo seksualnog obrazovanja u školama, i jako malo komunikacije u porodici.

Kad je postalo teško da se sakrije njeno stanje, Fajzina majka joj je pomogla da pobegne od oca i braće. Ovo je zato jer su ubistva iz časti stvarna pretnja za neizreciv broj zena u arapskom regionu. Kada je Faiza konačno došla u bolnicu u Kazablanki, čovek koji se ponudio da joj pomogne, pokušao je da je siluje umesto toga.

Nažalost, Faiza nije usamljeni slučaj. U Egiptu, gde je fokusirano moje istraživanje, videla sam mnogo nevolja unutar i izvan citadele. Postoje legije mladih muškaraca koji ne mogu da priušte da se venčaju, jer je brak postao mnogo skup poduhvat. Od njih se očekuje da nose teret troškova života u braku a ne mogu da nađu posao. Ovo je jedan od bitnijih razloga nedavnih ustanaka, i jedan od razloga kasnijeg stupanja u brak u velikom delu arapske regije.

Ima žena sa karijerom koje žele da se udaju, ali ne mogu da nađu muža, jer prkose rodnim očekivanjima, ili kao što mi je objasnila mlada doktorka iz Tunisa, „Žene postaju sve otvorenije i otvorenije A muškarac, on je još uvek u praistorijskom dobu“.

A tu su i muškarci i žene koji prelaze heteroskesualnu granicu, koji imaju seks sa osobama svog pola, ili koji imaju različit rodni identitet. Oni od zakona dobijaju kazne za svoje aktivnosti, čak i njihovu pojavu. I suočavaju se sa svakodnevnom borbom sa društvenom stigmom sa očajem porodice i sa verskom osudom.

A nije baš da je sve blistavo ni u bračnom životu. Parovi koji žele višu sreću, višu seksualnu sreću u bračnom životu, ali ne znaju kako to da postignu, pogotovo supruge, koje se boje da izgledaju kao loše žene ako pokažu neku iskru u krevetu.

Ima i onih čiji su brakovi u stvari veo za prostituciju. Porodice su ih prodale, često bogatim arapskim turistima. Ovo je samo jedno lice trgovine seksom u arapskoj regiji koja je u porastu.

Podignite ruku ako vam se nešto od ovoga čini poznato, u vašem delu sveta. Da, mema samo arapski svet monopol nad seksualnim neprilikama.

I iako još uvek nema arapskog Kinsijevog izveštaja, da nam kaže šta se tačno dešava u spavaćim sobama u arapskom regionu, prilično je očigledno da nešto nije u redu. Dvostruki standardi za muškarce i žene, seks kao izvor sramote, porodična kontrola koja ograničava izbor pojedinca, i veliki jaz između pojave i realnosti: onoga što ljudi rade i onoga što su voljni da priznaju, i sveopšte ustezanje da se pomeriš van privatnih šaputanja u ozbiljnu i podržanu javnu diskusiju.

Kao što mi je sumirao jedan doktor iz Kaira: „Seks je ovde obrnuto od sporta. Fudbal, o njemu svi govore, ali jedva da ga neko igra. Ali seks, svi ga imaju, ali niko o tome ne želi da priča“.

SEF: Daću vam jedan savet, ako ga prihvatite, bićete srećni u životu.

Kada vas muž dodirne, kad vas uhvati, duboko udahnite i požudno ga pogledajte.

Kada prodre u vas svojim penisom, probajte da pričate zavodljivo sa njim, pomerajte se u harmoniji sa njim.

Vrelo! I može da zvuči da su uslužni nagoveštaji iz „Radosti Seksa“ ili sa „YouPorn“. A u stvari su iz arapske knjige iz desetog veka koja se zove „Enciklopedija uživanja“, koja pokriva seks od afrodizijaka do zoofilije, i sve između.

Enciklopedija je jedna u dugom nizu arapske erotike, većinu su pisali religiozni naučnici. Sve do proroka Muhameda, postoji bogata tradicija u Islamu o otvorenom pričanju o seksu: ne samo o problemima, već i o uživanju, i ne samo za muškarce, već za žene. Pre hiljadu godina postojali su rečnici seksa na arapskom. Reči koje pokrivaju svaku seksualnu odliku pozu ili ono što je omiljeno, jezik dovoljno bogat da ocrta telo žene kao što vidite na ovoj strani.

Danas je ova prošlost u velikoj meri nepoznata u arapskom regionu. Čak i kod obrazovanih ljudi, kojima je prijatnije da pričaju o seksu na stranom jeziku nego na svom. Današnji seksualni pejzaž dosta liči na Evropu i Ameriku na ivici seksualne revolucije.

Ali dok se Zapad otvarao o seksu, saznali smo da su se arapska društva kretala u suprotnom pravcu. U Egiptu i mnogim susednim zemljama, ovo zatvaranje je deo šireg zatvaranja u političkom, društvenom i kulturnom mišljenju. I to je rezutat složenog istorijskog procesa, koji je zasnovan sa uzdizanju islamskog konzervativizma od kasnih sedamdesetih. „Samo recite ne“ je ono što konzervativci širom sveta kažu na bilo koji izazov na dosadašnje seksualno stanje. U arapskom regionu, oni markiraju ove pokušaje kao zapadnjačku zaveru da se potkopaju tradicionalne arapske i islamske vrednosti. A ono što je zaista ovde u pitanju je jedno od njihovih najmoćnijih oružja za kontrolu: seks uvijen u religiju.

Ali nam istorija pokazuje da je čak i skoro, u danima naših očeva i pradeda, bilo većeg pragmatizma, i tolerancije i volje da se razmotre druga tumačenja: da li je to abortus, ili masturbacija, ili čak zapaljiva tema homoseksualnosti. Nije crno i belo, kao što bi konzervativci hteli da verujemo. U ovim, kao i mnogim drugim pitanjima, Islam nudi najmanje 50 nijansi sive. (Smeh)

Na mojim putovanjima, upoznala sam muškarce i žene u arapskom regionu koji su istraživali taj spektar – seksolozi koji pokušavaju da pomognu parovima da nađu sreću u svojim brakovima, inovatori koji uspevaju da uvedu seksualno obrazovanje u škole, male grupe muškaraca i žena lezbejke, gej muškarci, transrodni, transeksualci koji traže sebi slične preko onlajn inicijativa, i uz podršku iz stvarnog sveta. Žene, i sve češće muškarci, koji počinju da glasno govore i potiskuju seksualno nasilje na ulicama i kod kuće. Grupe koje pokušavaju da pomognu seksualnim radnicima da se zaštite od HIVa i drugih rizika posla i NVO koje pomažu neudatim majkama kao što je Fajza da nađu mesto u društvu, i što je važno, ostanu sa svojom decom.

Ovi napori su mali, često malo plaćeni, i suočavaju se sa teškom opozicijom Ali sam ja optimista, da će se na duže staze vremena promeniti, i oni i njihove ideje će biti prihvaćene. Društvena promena se u arapskoj regiji ne dešava kroz dramatični sukob, tučom ili razgolićivanjem grudi, već kroz pregovore.

Ovde ne pričamo o seksualnoj revoluciji, već seksualnoj evoluciji, učenjem iz drugih delova sveta, prilagođavanjem lokalnim uslovima, kovanjem sopstvenog puta, ne praćenjem drugih. Nadam se da će nas jednog dana taj put dovesti do prava da kontrolišemo naša tela i da dobijemo informacije i usluge koji nam trebaju da vodimo zadovoljavajuće i sigurne seksualne živote. Pravo da slobodno izrazimo svoje ideje, da mi odaberemo za koga se udajemo, da biramo svoje partnere, da budemo seksualno aktivni ili ne, da odlučimo da li želimo da imamo decu i kada, sve ovo bez nasilja, sile ili diskriminacije.

Sad smo mnogo daleko od ovoga u arapskoj regji, i mnogo toga treba da se promeni: pravo, obrazovanje, mediji, ekonomija, lista se nastavlja, i ovo je u najmanju ruku posao jedne generacije.

Ali počinje putem koji sam sama prešla, postavljajući teška pitanja o dobijenoj mudrosti seksualnog života. I to je putovanje koje je jedino poslužilo da ojača moju veru, i da cenim lokalnu istoriju i kulture prikazivanjem mogućnosti gde sam nekad samo videla apsolutnost.

S obzirom na prevrate u mnogim arapskim zemljama u regionu, razgovaranje o seksu, ispitivanje tabua, potraga za alternativama može da zvuči kao nešto luksuzno.

Ali u ovom kritičnom trenutku u istoriji, ako ne učvrstimo slobodu i pravdu, dostojanstvo i jednakost, privatnost i autonomiju u našim ličnim i seksualnim životima, vrlo teško ćemo to postići u javnom životu.

Politika i seks su partneri u krevetu, i to je tačno za sve nas, bez obzira gde živimo i volimo.

Hvala vam.

 

 

 

Šarin El Feki

Izvor: Ted konferencija