Politički izbori i za koga glasati na izborima 2014 u Srbiji

Izbori za srpski parlament i večito pitanje za koga glasati na izborima 2014 u Srbiji. Zašto ne glasati za nacionalne, radikalne, demokratske, socijalističke i liberalne partije

 

Na juče, danas i sutra aktuelno pitanje za koga glasati na izborima 2014 u Srbiji, moj odgovor je jednostavan: „Neću glasati ni za jednu partiju! Nijedna partija nije istinski hrišćanska partija i ne zastupa interese pravoslavnih hrišćana. Sve srpske stranke su političke sekte i nemaju kontakta sa pravoslavnim hrišćanstvom.“

Dakle, neću izaći na izbore i neću glasati za političke sekte koje vladaju Srbijom. Ne želim da svesno budem prevaren, niti da dam glas partiji koja će raditi i delati antihrišćanski. Jer izbori u Srbiji su farsa i unapred pripremljena prevara grupe profesionalnih političara i njihovih nalogodavaca spolja i iznutra. Izbori su masovna zabava za narod da ima iluziju da se on o nečemu pita i da se raduje pobedi svog tima za koji navija.

Moj stav po tom pitanju nije nov a ni neobičan, hrišćani su još u Rimskoj imperiji izbegavali masovne mitinge podrške, stajanje na jednu ili na drugu stranu i praćenje neke ideologije. Tako je i danas u Siriji, gde su u gradjanskom ratu hrišćani izbegli da se priklone bilo kojoj strani, jer nijedna strana u sukobu ne zastupa njihove istinske interese. Tako ni srpske političke partije ne zastupaju moje hrišćanske interese, a koja je od njih bolja ili lošija, negde me ne interesuje, jer koja god da partija dodje na vlast sprovodiće svoju stranačko sektašku politiku i lako može da ode u zlo.

Mogu i obrazložiti svoj stav, jer me prijatelji čudno gledaju kada kažem da nijedna politička partija nije hrišćanska, iako sve nacionalističke partije ističu svoje pravoslavlje i koketiraju sa Srpskom pravoslavnom crkvom, dok su liberalne, leve i socijal demokratske partije po svojoj ideologiji daleko od bilo kog hrišćanstva. Zaista je teško pitanje za iole objektivnog posmatrača za koga glasati na izborima u Srbiji 2014 pored takvih igrača.

Nemojte se povoditi time što neko od srpskih političara ode u Crkvu nekom prigodom, zapali sveću ili ode kod patrijarha na konsultacije, jer niko od njih nije hrišćanin i to se vidi iz svemira. Čak i to što predsednik Srbije finansira crkvu u svom selu nije ništa drugo do farisejstvo, jer on nikada nije pokazao a ni delao kao hrišćanin, niti je to u njegovom ponašanju uočljivo. Da ne govorim o programu Srpske napredne stranke, koja je bućkuriš svega i svačega, samo ne hrišćanske principijelnosti i hrišćanskog morala.

Sve nazovi nacionalne partije u Srbiji su političke i ideološke sekte. Ne treba povezivati njihov veliki i intezivni nacionalni patos sa pravoslavnim hrišćanstvom, jer oduvek su najveći srpski nacionalisti u politici bili ili masoni ili pripadnici nekih drugih sekti i jeresi. To je prevara na koju srpski narod stalno pada, njega vode jeretici i bezbožnici, koji se zaklanjaju iza priča o velikoj i naprednoj Srbiji, o Srbiji do mora i tako redom, koriste Crkvu kada im god zatreba, a nikada niti odlaze u Crkvu, niti se nad Biblijom kunu i zavetuju, niti se prekrste, niti se pomole „Tako mi Bog pomogao“ u radu i nastupu, niti se drže Jevandjelja i Božijih zapovesti: „Ne kradi, ne laži, ne ubij, ne čini preljubu, ne klevetaj …“

Srpski naprednjaci – SNS, srpski radikali – SRS, srpske demokrate – SDS, srpski nacionalisti – SPO (čak nisu više ni nacionalisti već europejci), sve su to ili sektaši, bezbožnici, fariseji ili lažni hrišćani. Preča im je politika i slava, slavoljublje i gordost velike nacije i partije, nego Bog i Njegove zapovesti. U Boga se ne kunu, Boga ne prizivaju u pomoć, Božju volju ne ispunjavaju, prave koalicije sa ateistima, komunistima i socijalistima, donose bogohulne zakone, rukuju se sa jereticima i druže sa sektašima koji zlo spremaju hrišćanima, koji su svi bogoborci i neprijatelji hrišćanstva. Sve njih, te srpske partije, vodi onaj crni nepojamnik greha, što se lako vidi nakon par godina njihovog rada. Za takve ne glasam i niko me nikada neće ubediti da su Vučić, Nikolić, Koštunica, Drašković, Šešelj, pobožni i revnosni vernici. Kako govore i šta rade, vera je od njih daleko svetlosnim godinama.

Rekoh, leve i socijalističke partije neću ni da komentarišem – DS, SPS, LDP, jer su oni oličenje licemerja, dvostrukih standarda, sve su u biti antihrišćanske i anticrkvene, kroz istoriju su njihove vodje i mislioci pokazali želju da istrebe hrišćane i to samo zato što smo hrišćani, ni zbog čega drugog, pa o njima ni ne razmišljam. Te su partije nosioci najvećih negativnosti, promocije svih bestidnosti, pohlepe, egocentričnosti, finansijskih prevara i bratoubulačkih ratova. Najveće zlo u zadnjih sto i kusur godina su počev od jakobinske krvave revolucije u Francuskoj, pa preko Oktobarske revolucije u Rusiji i kasnije diktature komunista u Istočnom bloku doneli su komunisti, dok savremeni socijalisti spremaju dolazak Antihrista i totalnu kontrolu društva pod vodjstvom elite svetskih oligarha iz tajnih sekti čiju ideologiju oni promovišu. Tadić, Djilas, Živković, Jovanović, Vulin, Čanak, Ljajić, Pešić, svi su nosioci antihrišćanske ideologije, sastaju se po masonskim ložama, i samo zamajavaju narod nekim navodnim političkim razlikama, a svi misle i rade isto, kao što to rade i vodeći nacionalisti, koji su takodje deo istih loža, samo nose nacionalni predznak.

Zato je tako teško misliti pozitivno na pitanje za koga glasati na izborima 2014 u Srbiji, jer nemate za koga. Koga god izaberete, pogrešićete.

Pitaćete me verovatno i za par ovdašnjih malih partija, koje se predstavljaju kao „crkvene“ i hrišćanske partije, ili bar bliske crkvi. Niko, ali baš niko, od tih partija nije suštinski hrišćanska stranka.

Te male stranke koje imaju u sebi iole nešto pravoslavno, na primer Dveri i Obraz, u žurbi da udju u parlament, rade i govore stvari koje se meni kao hrišćaninu ne svidjaju, te ni njima ne ide moj glas, iako su najbliži onome što bi trebala da bude pravoslavna hrišćanska partija. Kada se reše sopstvenog besa i raskinu sa raznim iskrivljenim nacionalnim idejama, kada prestanu da se povezuju sa onima koji to ne zaslužuju, kada se očiste od nestrpljivosti, buke i gneva, od mističnih ideja srpskih vitezova zmajeva, teorija zavera i rusofilije, možda budem i glasao za njih. Oni su prvi trebali da idu primerom vladike Nikolaja Velimirovića i Bogomoljačkog pokreta koji je on stvorio, vodio i uzdigao. Da su samo malo proučili kako je radio nekada Bogoborački pokret i kako je bez ikakve pompe i galame, tiho i hrišćanski delao, a opet postao masovan i uticajan, dveraši i obrazovci bi nešto naučili i bolji rezultat danas postigli.

Srbiji treba duhovni preporod, Srbiji ne trebaju političke partije koje se bore za cenzus i ulazak u parlament, odnosno koje se bore za ulazak u kolaciju na vlasti. Srbiji trebaju bolji ljudi, duhom čistiji ljudi, a ne politička mržnja, navijaštvo i strančarenje. To se vidi po preporodu hrišćanstva koji se dešava u Rusiji i stidljivo i u Srbiji. Hrišćanima samo treba mir i da ih niko ne progoni, pa će sama blagodat iz njihovih molitvi privlačiti ljude Crkvi. Pravoslavna Crkva nikada nije sebe reklamirala, niti se promovisala, jer duhovna blagodet koju ima neodoljivo privlači ljude. Na žalost, privlači i one koji mrze Crkvu i koji je napadaju iz satanske opsednutosti, posebno ateiste i pagane, koji svi strasno mrze Crkvu a da crkva i vernici nemaju ništa sa njom. Ali oni će i dalje da mrze.

Dotle, igrajte se sami dragi bezbožnici i politički sektaši, moj nedostajući glas nećete ni primetiti, niti vam je bitan, a meni je bitna moja savest, pa neću glasati za vas, jer znam da vas vodi pogrešan um i devijantna misao, pa vaše promišljanje i vaše odluke ne mogu biti ispravne u budućnosti. To ste pokazali toliko puta u zadnjih par decenija, toliko puta ste izdali narod i njegove želje, nadanja, srozali ste moral, odvojili Kosovo od matice, pokrali što ste stigli, lagali na veliko i malo, uveli bezbožje i nemoral u narod, u greh ste skroz potonuli. Svi oni koji su pljačkali narod 90-ih su ostali nekažnjeni, čak i sada sede u vladi. Ja to ne zaboravljam, kao ni to ko ih je abolirao, ko im je sve oprostio, iako se do juče borio protiv njih. Svi političari Srbije su me toliko do sada sablaznili, da mi preostaje samo odlazak u katakombe, da se spasem njihove brige za sve nas.

Ko hoće da glasa, nek glasa. Meni savest ne dozvoljava.  

 

Š.V.

 

Biblija – Jevandjelje po Mateji, glava 13.

 

I onaj dan izišavši Isus iz kuće seđaše kraj mora.

² I sabraše se oko Njega ljudi mnogi, tako da mora ući u lađu i sesti; a narod sav stajaše po bregu.

³ I On im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sejač da seje.

⁴ I kad sejaše, jedna zrna padoše kraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih;

⁵ A druga padoše na kamenita mesta, gde ne beše mnogo zemlje, i odmah iznikoše; jer ne beše u dubinu zemlje.

⁶ I kad obasja sunce, povenuše, i budući da nemahu žila, posahnuše.

⁷ A druga padoše u trnje, i naraste trnje, i podavi ih.

⁸ A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.

⁹ Ko ima uši da čuje neka čuje.